Galuzin je u intervjuu za Sputnjik naveo da je Moskva je zabrinuta i zbog činjenice da bi, uz odobrenje Jerevana, misija EU mogla da postane stalna.
„Brine nas što se, uz odobrenje Jerevana, misija ne samo širi, već preti da se iz privremene pretvori u stalnu. Osim toga, kao što znate, u aprilu ove godine u sklopu misije su se pojavili kanadski predstavnici, što de fakto znači postepeni prodor NATO na Južni Kavkaz“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ruska strana stalno pokreće temu misije EU u kontaktima sa Jerevanom i drugim regionalnim partnerima.
Diplomata je takođe upozorio da bi zapadne zemlje u Jermeniji mogle da prikupljaju obaveštajne podatke o ruskim objektima, kao i o susednim državama.
„Oni šalju svoje izveštaje direktno u Brisel i ne dele ih čak ni sa jermenskom stranom. Postoje razlozi da se veruje da zapadnjaci prikupljaju obaveštajne podatke o ruskim objektima, kao i svim susednim državama Jermenije“, zaključio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.
Ne vidimo nikakve opipljive rezultate rada posmatrača EU, njihovo prisustvo nije sprečilo periodična zaoštravanja na jermensko-azerbejdžanskoj granici, dodao je Galuzin. I dalje smo ubeđeni da se održiv mir na Južnom Kavkazu može postići samo na osnovu sveobuhvatne primene trilateralnih sporazuma između lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, dodao je on.
„Zadatak EU je očigledan i predstavlja pokušaj da se učvrsti u regionu na uštrb interesa tradicionalnih partnera i suseda južnokavkaskih država – Rusije, Irana, Turske“, zaključio je diplomata.
Jermenski parlament je u martu ratifikovao sporazum sa Evropskom unijom potpisan u novembru 2023. godine o statusu misije EU na granici sa Azerbejdžanom, koji posmatračima pruža imunitet i beneficije. U skladu sa sporazumom, članovi misije ne mogu biti uhapšeni ni krivično gonjeni unutar zemlje domaćina.
Pogledajte i: