Kurti bi verovatno najviše voleo da srpska vojska nema baze južnije od Beograda i da se ponovo uspostavi Kopnena zona bezbednosti, kaže pukovnik u penziji, prof. dr Ilija Kajtez u komentaru na intervju koji je predsednik vlade Privremenih prištinskih institucija dao za američki TV kanal Si-En-En.
On je u razgovoru sa poznatom novinarkom Kristijan Amanpur, optužio Srbiju da vodi hibridni rat protiv Prištine, da organizuje vojne vežbe u blizini, kako je rekao, granice sa južnom pokrajinom, kao i da srpska vojska ima više od četrdeset baza u blizini Kosova i Metohije. Kurti bi želeo, kako je rekao, da Zapad izvrši pritisak na Srbiju da ukloni te vojne baze.
Priština vodi hibridni rat
Prema Kajtezovim rečima, u Kurtijevom intervjuu simptomatične su dve stvari zbog kojih možemo reći da je naručen – to što je dat tokom samita lidera NATO koji su se okupili u Vašingtonu kako bi proslavili 75. godišnjicu osnivanja Alijanse i to što ga je radila Kristijana Amanpur, još od devedesetih godina poznata po izrazitim antisrpskim stavovima.
„To pokazuje da on upravo vodi hibridni rat protiv Srbije i to sa svojim mentorima i sponzorima, koji ga naoružavaju mimo svih rezolucija i međunarodnog prava. On za pomoć moli one koje ne treba da moli, jer je Zapad na njegovoj strani, uvek i po svim pitanjima“, napominje Kajtez.
Intervju je realizovan po istom principu po kome je inscenirano navodno rusko bombardovanje dečje bolnice u Kijevu dan pre početka samita lidera NATO. Međutim, pošto nije postojao povod da Priština inscenira sličan incident sa Srbijom, zapadni lideri moraju da se zadovolje samo sa Kurtijevom izjavom, dodaje on.
Takozvani kosovski premijer previđa nekoliko stvari – između Srbije i Kosova i Metohije ne postoji granica, već samo administrativna linija. Sa druge strane, Srbija kao suverena država ima prava da raspoređuje svoje snage tamo gde smatra da je to potrebno. Na kraju, srpska vojska u blizini Kosova i Metohije je faktor odvraćanja i da je tamo nema, Kurti bi odavno izvršio etničko čišćenje po principu „nema Srba, nema problema“, ističe Kajtez.
Iz svega se čita rukopis Zapada
Ni ovaj put, kao ni svaki prethodni, Kurti nije izbegao da podseti Zapad da su Srbi „mali Rusi“. Ovaj put je možda otišao i korak dalje, pa ne samo da je optužio Srbiju za „proruski diskurs“, već je optužio Srbiju i Rusiju da slično postupaju protiv svojih suseda – Rusija se, prema Kurtijevim rečima, ponaša slično kao Srbija devedesetih i želi da u Ukrajini primeni „bosanski scenario“ (ma šta to značilo) i izražava „zabrinutost“ zato što Kremlj i Beograd „imitiraju jedan drugog“.
Kajtez ponavlja da Kosovo i Metohija nisu susedi, već se radi o legalnoj i legitimnoj teritoriji Srbije. Ali, narativ u kome se Srbija upoređuje sa Rusijom na Zapadu je omiljen iako za to nema osnova.
Suština je da Kurti želi etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije i sve što radi, pa i izjave i intervjui koje daje su usmereni kao tom cilju, kaže Kajtez.
„Ideja je da izvrši dodatni pritisak, da se na sve moguće načine uz pomoć svih iz našeg okruženja, pozicija Srbije omekša, oslabi. I u tome se vidi rukopis Zapada. Kurti je samo, preko svojih nalogodavaca, samo dobio o čemu da priča i šta da traži“, zaključuje Kajtez.
Pogledajte i: