Šestominutni preokret u režiji Depaja i drugova doneo je jedinu utakmicu u kojoj je viđena iole otvorena igra i juriš na gol više.
Prethodno su nas Englezi i Švajcarci, odnosno Francuzi i Portugalci, kao i Španci i Nemci, poprilično uspavali i naterali da se zapitamo zašto baš toliko volimo taj fudbal, kad ume da podseća na partiju šaha ili čuveni mice...
Fešta dosade krenula je zapravo daleko ranije još u ponedeljak dvobojima osmine finala Francuske i Belgije (1:0) i Portugalije i Slovenije (3:0 penalima) kada se u Srbiji 'nebo otvorilo' jer je divljalo nevreme, a 'brave' na Evropskom prvenstvu ostale zaključane.
Ali, to nikog ne sme da začudi, s obzirom nato da je nokaut faza i da popravnog nema!
Svaka greška skupo se plaća i vrlo je verovatno da ukoliko budete kažnjeni, dobijate kartu u jednom pravcu – idete kući!
Prevariše nas iskusno na startu Nemci protiv slabašnih Škota, anomalija je bila i ona utakmica Holandije i Austrije za kraj grupne faze, gde je kojekakvim čudom bilo pet golova, dok su Gruzini razbesneli Špance ranim golom, pa su ispraćeni „pokerom“ golova u mreži...
Osiromašen je fudbal na Evropskom prvenstvu, premalo lepih poteza smo videli, driblinga, golova, udaraca van 16 metara, golova iz „slobodnjaka“. Toga praktično i nema, niko i ne pokušava, jer se sve svodi na fizičku spremu, trčanje, špartanje, udaranje i zaustavljanje protivnika i dobijanje žutog kartona.
Dok pisah ove redove, naleteh i na izjavu uvek iskrenog „ludaka“ Marsela Bjelse, koji ima fudbal u malom prstu.
„Fudbal ima sve više navijača, a postaje sve manje atraktivan. Ono što je igru svojevremeno načinilo najboljom više nije prioritet. Taj proces će se jednom završiti, bez obzira na to koliko ljudi će gledati fudbal. Ukoliko ne osigurate da je to što ljudi gledaju nešto prijatno, to će biti dobro samo za posao, jer je sada bitan samo broj ljudi koji gleda utakmice. Za nekoliko godina, biće sve manje fudbalera koji zaslužuju da se gledaju, oni generišu fudbal koji je manje atraktivan, dok će ovaj veštački porast navijača prestati. Fudbal nije samo pet minuta hajlajtsa, fudbal je mnogo više od toga. Kulturološki izraz, način identifikacije. Ima ljudi koji gledaju sažetke, ali to nema veze sa esencijom igre zbog koje smo se zaljubili u istu“, pucao je i pogodio pravo u metu Bjelsa.
Fudbal se pretvorio u američki fudbal, pretrčane i osvojene jarde! O, kako p(o)razno...
Činjenica da i čovek-rekord - Kristijano Ronaldo, koji je imao penal i gomilu slobodnih udaraca koje je „oteo“ saigračima, potvrda je njegove nemoći, kraja reprezentativne karijere, ali i nekog novog-drugačijeg fudbala u kom je fokus odbraniti sopstveni gol, osvojiti što više jardi, a napred šta uradimo!?
U četiri četvrtfinalna susreta ukupno je „palo“ sedam golova, što je manje od dva po meču. Ponoviću, prosek i tradiciju pokvarili su Holanđani i Turci, čiji meč je završen preokretom „lala“ iz dvojke u keca – 2:1 (0:1).
Teško da će polufinalni raspleti doneti nešto bolje, jer će ulog biti još veći, a noge još „teže“. Šta je dribling, lep „slobodnjak“, to smo već zaboravili. Fudbal se pretvorio u jarde, na nama je da ispratimo još ove četiri utakmice, pa da se vratimo na klupski fudbal, posle ovog siromašnog Evropskog prvenstva. U kom je praktično, svako osim naše tužne Srbije, pronašao put do osmine finala i takmičio se u tome ko više pretrči, zaboravljajući na to da se fudbal igra zbog postizanja golova i radosti navijača...