O dobroj energiji, džezu i etno zvuku kojim će počastiti beogradsku publiku, Vasil Hadžimanov za Sputnjik kaže da je sve uvek u slavu života i da je reč o muzici koja uvek dolazi sa jednog mesta - koje nije pokvareno, nije isplanirano i uvek je bez manipulacije.
O drugim i drugačijim muzičkim težnjama Hadžimanov kaže da njih osnažuje izuzetno moćna svetska muzička industrija:
„Ta industrija razmišlja kao bilo koja korporacija, bez ikakvih emocija, samo sa željom da po svaku cenu poveća profit. Kad na takav način ubacite muziku onda ona umire, ostaju samo one kalkulacije i manipulacije koje služe nekim ljudima da zarade što više. To rade menadžeri, producenti, ali i kompozitori, tekstopisci i oni koji možda i nemaju svesnost i nikada nisu ni osetili ljubav prema muzici. Ili su se jednostavno prodali, shvativši da svet funkcioniše drugačije. To ne znači da mi ne shvatamo kako svet funkcioniše, ali mi funkcionišemo drugačije u odnosu na svet i lepo nam je ovako. Uvek sam govorio da bih radije radio neki posao koji nema veze s muzikom da bih platio račune, nego okaljao ono što je muzika.“
A njegova muzika je i dalje džez, iako on, kako kaže, nigde nije mejnstrim.
„Po jednom istraživanju koje sam video pre nekoliko godina, u Americi je zapravo džez najnepopularnija od svih muzika. Svirati džez je netipično, razmišljao sam ja naravno kad sam bio mlađi o tome da li je možda pogrešan taj put. Prođe mi i dan danas kroz glavu pitanje čemu sve ovo, ali čime god da se baviš, mislim da ti to prođe kroz glavu. A onda se vratiš nazad na kolosek. Ja se vratim svaki put kad se popnem na binu. Jer, mi od muzike dobijamo sve – i autentično stanje iz koga ona nastaje, dobijamo autentična osećanja i zato to jeste magija i zato to jeste uvek spektakl.“
Svaki nastup je originalan i neponovljiv
O prvom dvojcu sa Vlatkom Stefanovskim kaže da su se sretali na nastupima i radili zajedno na albumima, ali kao duo pojaviće se prvi put u Botaničkoj bašti.
„Vlatko je moj stariji kolega koji iza sebe ima impozantan rad sa grupom 'Leb i sol', solističke nastupe, albume. Prvi put smo se sreli na koncertu Stefan Milenkovića i Vlatko Stefanovski na kom sam bio specijalni gost. Ovo se praktično spontano desilo, jer su organizatori Džez Gardena želeli da nas dvojica zajedno nastupimo. Mi smo razmišljali o različitim pristupima, da li nastupiti sa njegovim trijom, da li sa mojim bendom. Međutim, onda smo shvatili da se upravo nikad nije desilo da budemo samo nas dvojica. Imamo i jednog specijalnog gosta, to je Den Bouman, fantastičan pevač koga sam upoznao dok sam bio u Njujorku, koji je radio sa najvećim svetskim imenima. Na repertoaru će biti malo Vlatkovih kompozicija, malo mojih, a pošto se i Den Bouman penje na binu, koji je ipak u soul, bluz, fjužn, džez muzici majstor, sviraćemo i nešto iz njegovog repertoara. Biće tu od svega pomalo, ja ću se prilagoditi Vlatku kad sviramo njegove kompozicije, on će meni kad sviramo moje. I verujem da će se desiti nešto što se nije desilo ranije. Nije poenta da sad mi sednemo i navežbamo to od A do Š i to odsviramo, nego je poenta da se upravo taj džez deo desi, jer džez je sloboda, improvizacija, otvorenost i hrabrost. I to je taj neponovljivi trenutak koji treba podeliti tada kad se događa, a ne očekivati da će se to dogoditi još neki put. Publika treba da bude svesna da je izvođenje ove muzike svaki put neko potpuno novo iskustvo, da je to trenutak poseban, originalan, neponovljiv.“