Napadač Miloš Salahudin Žujović, koji je ranio žandarma ispred ambasade, a zatim je ubijen, prethodno je identifikovan od strane naših službi kao ekstremista, praćen je, sprovođena je tužilačka istraga, a nedostajalo je oko nedelju dana da se prikupe dokazi da bi bio osuđen, podseća u razgovoru za Sputnjik Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za bezbednost.
Ubijeni terorista boravio i na KiM
Drecun navodi i saznanje da je ubijeni terorista, između ostalog, boravio i u selu Čabra na severu Kosova i Metohije.
Kako kaže, to je jedno od mesta okupljanja gde povremeno dolaze vehabije iz Severne Makedonije, sa KiM, iz Raško-polimske oblasti i iz BiH, a tamo je odlazio i Žujović.
Objašnjavajući kako se sprovodi radikalizacija vernika muslimanske veroispovesti, Drecun napominje da se to radi u zajednicama vehabista koje su rasute po većim gradovima, a da se oni ne okupljaju po džamijama jer tradicionalni islam ne podrazumeva primenu sile.
Ipak, precizira on, u regionu postoje neke vehabijske džamije izgrađene parama iz pojedinih islamskih zemalja, ali se vehabije mahom okupljaju po kućama i tu se vrši radikalizacija ili se uspostavljaju kontakti preko društvenih mreža.
On ukazuje da treba obratiti pažnju i na razne kampove u kojima se održavaju navodna druženja, a zapravo se izvodi klasična vojna obuka.
„Tu si i ersoft klubovi koje koriste da bi uvežbali upotrebu oružja, MMA klubovi, naročito u BiH, streljane... To je maska za prikrivenu obuku, naročito na području BiH, a to se radi i na Kosovu i Metohiji. Ersoft klubovima na KiM rukovodi Kosovska obaveštajna agencija, zvanična obaveštajna služba pri institucijama samouprave u Prištini. A oni pokušavjau da uspostave kontakte i sa sandžačkim vehabijama“, upozorava Drecun.
Premrežavanje Srbije
Prema rečima profesora FPN Dragana Simeunovića, ono što je zabrinjavajuće nije sam broj vehabija nego njihovo premrežavanje Srbije i to je prva faza njihove kolektivne aktivnosti.
„Oni se nalaze u svim većim gradovima Srbije, ne samo tamo gde je za očekivati u Raško-polimskoj oblasti, već i tamo gde niko ne bi očekivao, recimo u Zapadnoj Srbiji, Vojvodini... U svim tim gradovima imamo neku vrstu vehabističkih ćelija i svi su i te kako povezani, a ta povezanost je opasnost o kojoj se mora voditi računa“, konstatuje Simeunović.
On navodi i podatke od broju radikalizovanih islamista koji su svojevremeno regrutovani u Islamsku državu: 780 sa KiM, 926 iz BiH, dok je sa teritorije centralne Srbije na ratišta na Bliskom istoku otišlo njih 49, od toga je poginulo 12, njih 27 je još prisutno, a 10 se vratilo.
„Svi koji su procesuirani osuđeni su na kazne zatvora od 7-12 godina. U BiH ih recimo osude na par godina zatvora a onda ih pomiluju na kaznu nižu od godinu dana a to dozvoljava da se isplati novčani iznos kao kazna koji nije veliki. Tako oni postaju junaci za relativno malu svotu i postaju izvor daljeg širenja radikalizma i nasilja“, primećuje Simeunović.
Kako se radikalizuju vernici
Na pitanje ko su ljudi najlakše podložni radikalizovanju, profesor objašnjava da su to uglavnom osobe niskog stepena obrazovanja, ne naročitog stepena inteligencija, labilni i frustrirani nekim neuspehom u životu.
„Postoje dva osnovna metoda na koje se vrbuju: jedan je neposrednim kontaktom, to rade uglavnom radikalizovane hodže i verski imami naročito u sredinama gde ima muslimana, ili neko iz njihovog okruženja. A drugi način danas su društvene mreže. Novac takođe postoji kao motiv. On dolazi kao potpora onom ko je krenuo da se koleba. Kad supruga nosi čador može da se dobije i do 1000 evra, deca dobijaju 50 evra ako nauče suru itd. I to se čini na diskretan način, ne predstavlja se kao davanje novca zato što si ušao u vehabije, nego kao darivanje i to ne povređuje osećanja vernika, nego se smatra nekom vrstom pomoći“.
Polazna tačka je, dodaje Simeunović, odnos prema zajedničkom neprijatelju, a to je obično odnos prema Jevrejima - i ovaj mladić koji je izvršio neuspeli teroristički napad u poslednjoj poruci koju šalje supruzi pominje gorke misli o tome kako Jevreji ubijaju muslimane.
Profesor naglašava da ipak nije svaki vehabizam ekstreman, te da je to zvanična religija u Saudijskoj Arabiji i još nekim islamskim zemljama.
Kad je reč o prisustvu vehabizma na prostorima kao što je Srbija, profesor podseća na istorijsko nasleđe ekstremnog islamizma na Balkanu: u Drugom svetskom ratu pripadnici Skederberg divizije zaklinjali su se na Kuran i na Majn kampf, a prvu akciju koju su izvršili jeste da su poklali Jevreje u Prištini, a onda su odmah otišli u srpsko selo Vanica i ubili 370 Srba.
„Takvi pokreti imaju i svoje evolucije i modifikacije ali i dan danas možemo reći za džihadizam kao ideologiju da je to islamistički fašizam, krajnje desna opcija, jer počiva na dve pretpostavke: pravu na mržnju i pravu na tuđu teritoriju. To su dve osobine tipične za fašizam“.
Uloga navodnih humanitarnih organizacija
Drecun posebno upozorava na delovanje raznih islamskih humanitarnih organizacija koje služe za vrbovanje i radikalizovanje posebno omladine: formirate mrežu takvih organizacija, maskirate aktivnostima koje nijedna država ne zabranjuje – da li je to učenje jezika, vrtići i slično, a u stvari finansirate propovedanje vehabizma.
„Osama Bin Laden je još 1993. po nalazima američkih obaveštajnih službi označio tri islamske humanitarna organizacije kao glavne izvore finansiranja Al Kaide: Svetski savez muslimana, Katarsko dobrotvorno društvo i BIF. BIF je izuzetno bi prisutan u BiH“, precizira on.
U jednom trenutku napravljena je neverovatna mreža vodećih islamskih humanitarnih organizacija na KiM, kaže dalje Drecun, na čelu sa Saudijskim komitetom združene pomoći, a sedište mu je bilo na bulevaru Bila Klintona u Prištini, dok su kasnije promenili naziv.
„Na KiM je postojala specijalna obaveštajna jedinica UN i oni su identifikovali kompletnu Al Kaidinu mrežu na KiM, u Severnoj Makedoniji i u Albaniji. Vidite koliko je prisustvo tih islamskih humanitarnih organizacija. One vrše intenzivno finansiranje širenja vehabizma. Grade nove džamije gde god mogu, regrutuju naročito mlade Albance, radikalizuju ih i pripremaju za odlazak u džihad. Specijalna obaveštajna jedinica UN identifikuje kompletnu Al Kaidinu mrežu, salafističku, znaju ko su istaknuti pojedinci, a nisu sprečili njihovo delovanje. Pustili su da se ta mreža širi“, kaže on.
Jako je bitno, napominje Drecun, uočiti na vreme mrežu koja radi na finansiranju, organizovanju i međusobnom povezivanju i to se odvija sve pod pažnjom pojedinih obaveštajnih službi.
„Ubijeni terorista možda nije imao pojma da je sastavni deo takve mreže ali to nisu mreže koje su ad hok i koje su međusobno nepovezane – to je izuzetno dobro povezana mreža sa uticajem raznih finansijera i obaveštajnih službi“.
Na Balkanu je, dodaje Drecun, napravljena balkanska mreža džihada u kojoj su i lokalni ekstremisti iz različitih balkanskih država, ali su prisutni i oni sa dobrim džihadističkim stažom.
„Ovde je prisutna regionalna vehabistička, džihadistička mreža koja je izuzetno brojna, povezana, dobro finansirana, dobro naoružana, vojno osposobljena plus ako imate ove samouke koji se edukuju preko društvenih mreža onda vidite koliki posao odrađuju svi naši organi bezbednosti i nadležne službe“, zaključuje naš sagovornik.
Pogledajte i: