Širenje i jačanje ŠOS, prema rečima Džabarova, označava želju svetske većine da pobegne od uticaja SAD i pretnji NATO.
Cilj ŠOS – multipolarni svetski poredak
Pritisak Amerikanaca i Severnoatlantske alijanse na zemlje koje su deo ŠOS ili BRIKS je primetno, ali svetske sile i države su prilično umorne od takvog pritiska Vašingtona, i postajući deo ŠOS ili BRIKS, dobijaju dah slobode, shvataju da mogu da deluju samostalno i da se razvijaju, bez obzira na Vašington.
„Jedan od ciljeva ŠOS-a je formiranje novog multipolarnog svetskog poretka. Odnosno, do skoro su Amerikanci bili glavni protagonisti, a drugi su morali da ih slušaju i ispunjavaju njihovu volju i želje. Međutim, mnoge zemlje sada odbijaju da slede diktat Amerikanaca, koji su ih zapravo direktno gurnuli ka ujedinjenju u okviru takve strukture kao što je ŠOS. ŠOS zapravo postaje veoma značajan u svetu i postaje sve moćniji, i što se više povećava njegov uticaj na svetsku politiku, zapadna štampa sve manje piše o njemu. Da je došlo do nekog neuspeha, nekog neslaganja, da je neka država htela da napusti ŠOS, mislim da bi zapadni mediji o tome trubili na sva zvona, a sada ćute i nemo posmatraju kako se dalje gradi saradnja u okviru Šangajske organizacije“, kaže Džabarov.
U Astanskoj deklaraciji naglašena je posvećenost svih učesnika ŠOS-a u formiranju pravednog multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na centralnoj ulozi UN, međunarodnom pravu i težnji suverenih država za uzajamno korisnim partnerstvom.
Prioritet je evroazijski sistem bezbednosti
Za razliku od članica NATO, zemlje ŠOS vode miroljubivu politiku, koja nije uperena ni protiv koga, ali jedan od prioritetnih zadataka u aktivnostima ŠOS ostaje održavanje bezbednosti učesnika duž perimetra spoljnih granica.
Ruski predsednik Vladimir Putin je obelodanio da će regionalna protivteroristička struktura ŠOS biti transformisana u univerzalni centar koji će se baviti čitavim nizom bezbednosnih pretnji, uključujući borbu protiv trgovine narkoticima. Osim toga, borba protiv separatizma i ekstremizma na prostoru ŠOS doprineće programu saradnje u ovoj oblasti.
Šangajska organizacija za saradnju, koja čini 60 odsto stanovništva Evroazije, u stvari je osnova budućeg evroazijskog sistema bezbednosti koji je predložio Putin, budući da ŠOS od svog nastanka poklanjao veliku pažnju bezbednosnim problemima zemalja-članica, rešavanju sukoba i širenja zone mira u Evroaziji.
Na pitanje šta evroazijski sistem bezbednosti zapravo podrazumeva, Džabarov ukazuje na to da je on nephodan zbog pretnji koje zapadne zemlje i njihovi saveznici stvaraju u Evroaziji. Prema njegovim rečima, NATO, kao i AUKUS – pakt Amerike, Velike Britanije i Australije - uporno se šire, stvarajući nove izazove za evroazijske zemlje. Zbog toga je, ocenjuje on, veoma važno jačanje ŠOS, čiji je „ukupan vojni potencijal veoma veliki i veoma značajan“.
„To će malo ohladiti usijane glave na Zapadu, jer nam je jasno da Amerikanci pokušavaju da stvore nove tenzije na Bliskom istoku, u Centralnoj Aziji, gde se nalaze bivše sovjetske republike. I naravno, uzimajući u obzir projekat ‘Pojas i put’, veoma je važno da ove zemlje osiguraju bezbednost prolaska robe ovom rutom“, kaže Džabarov.
On podseća da zemlje ŠOS imaju moderne armije, značajan vojni potencijal te smatra da će se integracioni procesi u toj sferi nastaviti, kako bi „pružili otpor u bilo kom kritičnom trenutku svetske istorije“.
Odgovarajući na pitanje da li bi ŠOS mogao da ima svoju strukturu kao protivtežu NATO, senator je naglasio da se one ne stvaraju u ŠOS, za razliku od članica NATO, koje već formiraju strukture paralelne i slične NATO, kao što je anglosaksonski AUKUS.
„Mislim da nikada ne treba žuriti. Kada se nešto veštački ubrzava to, naprotiv, izaziva tenzije, čak i pokušaj da se takva ideja odbaci među državama. Mislim da same zemlje treba da sednu i razmisle da osnovna pretnja njihovim zemaljama očigledno dolazi od NATO ili AUKUS. Mislim da će se u ovoj oblasti postaviti pitanje neophodnosti da ova organizacija ima i odbrambenu funkciju. Ali, ponavljam, to se ne radi da bi se nekom pretilo. Ne pretimo nikome, naš predsednik to ponavlja svuda, na svim svojim sastancima i u svim svojim kontaktima, ali to bi trebalo da zaštiti interese naših zemalja od spoljne agresije“, kaže Džabarov.
Prema njegovim rečima, ŠOS pokušava da ujedini zemlje koje zajedno žele da prevaziđu finansijske, ekonomske, političke, pa čak i duhovne ili kulturne teškoće.
Zemlje ŠOS pretvorile su ovu organizaciju u jednu od najuticajnijih i najautoritativnijih struktura, a interesovanje za nju raste u celom svetu. U tom kontekstu, Džabarov ocenjuje da je jedna od „najprijatnijih vesti“ što na samitu u Astani učestvovuju sve zemlje članice ŠOS i što je Belorusija postala nova, deseta punopravna članica organizacije, pored Indije, Irana, Kazahstana, Kine, Kirgistana, Rusije, Tadžikistana, Pakistana i Uzbekistana.
„Mislim da se ovaj samit razlikuje od sličnih samita NATO-a i drugih po tome što se ovde sve zemlje osećaju potpuno ravnopravno, nijedna država ovde ne dominira. Svi imaju jednaka prava, jednake mogućnosti da se izjasne, svi imaju priliku da se sretnu i da razmotre dalja pitanja političkog zbližavanja“, kaže Džabarov.
On napominje da ukupan broj stanovnika zemalja ŠOS iznosi oko 3,5 milijardi ljudi, što je gotovo polovina svetske populacije i da na taj blok čini približno četvrtinu svetske ekonomije.
Propao pokušaj Zapada da izoluje Rusiju
Prosečan rast BDP zemalja članica ŠOS je prošle godine bio više od pet odsto, industrijska proizvodnja je porasla za 4,5 posto, a stopa inflacije samo 2,4 posto.
Trgovinski promet Rusije sa državama ŠOS porastao je za četvrtinu, a zemlje ŠOS povećavaju i upotrebu nacionalnih valuta. Na stolu je i ruski predlog da se stvori sopstveni mehanizam plaćanja u ŠOS.
„I, naravno, ponavljam, svaka zemlja oseća da ima jednaka prava sa svojim partnerima i niko joj ne diktira, ne nameće svoju volju, za razliku od onoga što rade Amerikanci, Evropa i NATO“, kaže Džabarov.
On ističe i da je ovaj samit pokazao da pokušaji izolacije Rusije od strane Zapada, a pre svega Sjedinjenih Država, nisu uspeli, a to dokazuje i činjenica da je Putin imao maratonske sastanke u Astani sa svetskim liderima, među kojima su i kineski predsednik Si Đinping i turski lider Redžep Tajip Erdogan.
„To je dobar znak da smo na pravom putu“, podvukao je Džabarov.