O dijalogu sa kijevskim režimom
Pre polaska iz Astane, Putin je održao tradicionalnu konferenciju za novinare. Odgovarajući na očekivana pitanja o ukrajinskom sukobu, on je ponovo podsetio: Rusija nikada nije odbila pregovore.
Putin je rekao da je prekid vatre na liniji razdvajanja nemoguć do početka mirovnih pregovora sa Ukrajinom. Moskva ne može da proglasi prekid vatre u nadi da će druga strana preduzeti pozitivne korake, naglasio je on.
„Ne možemo dozvoliti da neprijatelj iskoristi taj prekid vatre kako bi poboljšao svoju poziciju, da se naoruža, opremi svoju vojsku putem prisilne mobilizacije i bude spreman da nastavi oružani sukob“, rekao je Putin.
Za prekid vatre Ukrajina mora da pristane na takve korake po pitanju demilitarizacije koji bi bili nepovratni i prihvatljivi za Rusku Federaciju.
On je istakao da je Moskva uvek za pregovore, ali sumnja da se konflikt može rešiti preko posrednika. On je objasnio da je rešavanje sukoba preko posrednika nemoguće zbog činjenice da takav posrednik verovatno neće imati ovlašćenja da potpiše konačni dokument.
On je još jednom podsetio da je vlast u Kijevu nelegitimna.
On je podsetio da je 2015. godine Vrhovni sud Ukrajine ograničio predsednički mandat na pet godina.
„Nema razloga za produženje predsedničkih ovlašćenja u skladu sa Ustavom Ukrajine“, rekao je predsednik.
„Sva ovlašćenja treba da budu u rukama Radi, ali ona ne preuzima ta ovlašćenja na sebe. Zato je, polazeći od praktične situacije, više manje besmisleno obraćati joj se“, zaključio je on.
O stavu SAD
Kao što je poznato, Donald Tramp je obećao, ako bude izabran, da će postići mir do 20. januara 2025. godine.
„To što gospodin Tramp, kao predsednički kandidat, izjavljuje da je spreman i da želi da zaustavi rat u Ukrajini - mi to shvatamo prilično ozbiljno. Nisam upoznat sa njegovim mogućim predlozima kako to planira da uradi. I to je, naravno, ključno pitanje. Ali ne sumnjam da on to iskreno kaže i mi ćemo to podržati“, uverio je predsednik.
Pregovori o strateškoj stabilnosti zahtevaju „dobru volju“ od strane Sjedinjenih Država, a Vašington „ili želi ili ne želi“ dijalog. Pregovori o globalnoj bezbednosti moraju da sačekaju rezultate novembarskih izbora u Sjedinjenim Državama.
O raketama
Sjedinjene Države su se povukle iz Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa i počinju njihovu proizvodnju.
„Ako se sećate, rekao sam da, s obzirom na to da su se SAD povukle iz tog sporazuma i najavile da počinju sa proizvodnjom, i mi smatramo da imamo pravo da započnemo istraživačko-razvojne radove, a u budućnosti i proizvodnju. Sprovodimo te radove istraživanja i razvoja, spremni smo da pokrenemo proizvodnju. U principu, već smo dali odgovarajuće instrukcije industriji“, rekao je Putin.
Kako je dodao, ukoliko Amerika rasporedi svoje rakete srednjeg i kratkog dometa u bilo kom regionu sveta, Moskva je spremna da odgovori istom merom.
Realnost multipolarnog sveta
Samit ŠOS-a bio je još jedna dobra prilika za Putina da usaglasi mišljenja sa partnerima. Prvi dan događaja posvetio je bilateralnim sastancima. Obraćajući se na zajedničkoj sednici lidera zemalja ŠOS, Putin je rekao da je „multipolarni svet postao realnost“.
„Širi se krug država koje se zalažu za pravičan svetski poredak i koje su spremne da odlučno brane svoja legitimna prava i tradicionalne vrednosti“, ocenio je ruski lider.
Upravo je ŠOS stub svetskog poretka koji se formira. Putin je ukazao na važnu ulogu organizacije u rešavanju ukrajinske krize. Moskva je spremna da uzme u obzir ideje svojih partnera.
„Rusija se uvek zalagala za mirno političko-diplomatsko rešenje situacije u Ukrajini – krize koja je nastala kao rezultat apsolutno drske politike Sjedinjenih Američkih Država i njihovih satelita Sredinom juna predstavili smo još jednu opciju za rešavanje (sukoba u Ukrajini), koja bi, ukoliko bi ukrajinska strana, a što je najvažnije njeni zapadni sponzori, bili spremni da je prihvate, omogućila da bukvalno odmah prekinemo borbena dejstva, sačuvamo ljudske živote i započnemo pregovore“, rekao je on.
Na sastanku u formatu „ŠOS plus“ Putin je podsetio da Kijev odbija dijalog.
„Uradili su to javno, po direktnoj instrukciji iz Londona, a znači, u to nema nikakve sumnje, i iz Vašingtona, o čemu ukrajinski zvaničnici govore direktno i otvoreno“, istakao je ruski lider.
Uprkos tome, dogovori iz Istanbula iz 2022. „ostaju na stolu i mogu se iskoristiti kao osnova za nastavak tih pregovora“.
ŠOS se bavi i različitim problematičnim regionima. To su pre svega Bliski Istok i situacija u Pojasu Gaze.
„Istorija je jasno pokazala neodrživost i kontraproduktivnost pojedinačnih pokušaja, konkretno SAD, da odvežu palestinski čvor i odbijanje da se sprovedu odluke UN, koje jasno predviđaju stvaranje i mirnu koegzistenciju dve nezavisne i suverene države – Izraela i Palestina“, rekao je Putin.
Generalno, pitanja u vezi sa obezbeđivanjem evroazijske i globalne stabilnosti „zahtevaju aktivno angažovanje ŠOS-a i njenih država članica, energičnu, usaglašenu politiku koja uzima u obzir težnje naših istomišljenika iz redova zemalja iz redova zemalja svetske većine“.
„Činjenice govore same za sebe“
Bliske ekonomske veze u ŠOS-u donose očigledan profit svim članicama asocijacije.
„Činjenice govore same za sebe: na primer, prosečan rast BDP-a zemalja članica naše organizacije u prošloj godini iznosio je više od pet odsto, industrijske proizvodnje – 4,5 odsto, dok je stopa inflacije bila samo 2,4 odsto. Trgovinski promet Rusije sa državama ŠOS-a porastao je za četvrtinu“, naveo je Putin statističke podatke.
Povećavaju se i obračuni u nacionalnim valutama - njihov udeo u komercijalnim transakcijama Moskve sa članicama ŠOS u prva četiri meseca 2024. već je premašio 92 odsto. Predsednik je podsetio na predlog Rusije da se u organizaciji stvori sopstveni mehanizam plaćanja.
Razvijaju se kontakti u oblasti nauke i obrazovanja. Konkretno, uspešno radi Univerzitet ŠOS, koji objedinjuje 77 univerziteta iz različitih zemalja.
„Kako jačaju autoritet i uticaj ŠOS-a, tako raste interesovanje drugih država i međunarodnih struktura za njene aktivnosti. I, naravno, moramo pažljivo razmotriti ceo solidan portfelj prijava onih koji žele da sarađuju sa nama“, istakao je Putin.
Sankcije koče globalni razvoj
Nakon samita usvojen je solidan paket od 25 dokumenata, uključujući glavnu Astansku deklaraciju.
„U njoj se naglašava da su sve članice ŠOS posvećene formiranju pravednog multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na centralnoj ulozi UN, međunarodnom pravu i želji suverenih država za obostrano korisnim partnerstvom“, objasnio je ruski predsednik.
Deklaracija obuhvata sve oblasti saradnje: od transporta i logistike do borbe protiv trgovine drogom i terorizma.
Iznet je i opšti stav ŠOS-a o jednostranim sankcijama.
„One potkopavaju multilateralni trgovinski sistem i ometaju globalni održivi razvoj. Države članice ŠOS ističu da je jednostrana primena sankcija nespojiva sa principima međunarodnog prava i da ima negativan uticaj na treće zemlje i međunarodne ekonomske odnose“, navodi se u dokumentu.
Pored toga, na samitu je doneta odluka o prijemu Belorusije u ŠOS, potpisan je nacrt strategije razvoja organizacije do 2035. godine i druga dokumenta.
Partneri i posrednici
I drugog dana samita Putin je imao bilateralne sastanke. Razgovarao je sa v.d. predsednika Irana Muhamedom Mohberom.
„Iransko-ruski odnosi su zaista prijateljski i konstruktivni. Siguran sam da će naši odnosi jačati nezavisno od ishoda izbora u vašoj zemlji“, rekao je Putin obraćajući se Mohberu na sastanku u Astani.
Islamska republika se priključila ŠOS-u prošle godine, a sada je na redu Evroazijska ekonomska unija, gde zemlja namerava da dobije status posmatrača. Zahtev je na razmatranju, rekao je Putin i dodao da ga Rusija podržava.
Putin je takođe istakao da je robna razmena Rusije i Irana ove godine porasla za 14 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Prema rečima ruskog lidera, pristupi Rusije i Irana poklapaju se po ključnim pitanjima međunarodne agende.
Mohber je, sa svoje strane, preneo „pozdrave i najbolje želje od duhovnog vođe Irana Alija Hamneja“, kao i poruku: „Naši odnosi sa Ruskom Federacijom su toliko duboki i nepromenjivi da sve promene u vladi ni na koji način ne utiču na te odnose”.
Putin je razgovarao i sa katarskim emirom Tamimom Bin Hamadom el Tanijem. Predsednik je zahvalio sagovorniku na „naporima koji su usmereni na rešavanje pitanja humanitarne prirode“. Posebno je istakao ulogu emirata u pokušajima da se reši bliskoistočna kriza.
Al Tani je istakao da će njegova zemlja nastaviti da obavlja humanitarni rad. Govoreći o Pojasu Gaze, on je ukazao na bliskoe stavove Rusije i Katara – „Palestinska država mora biti stvorena u granicama iz 1967. godine“.
Podsećamo, pomenuti sastanci sa stranim liderima nisu poslednji na rasporedu ruskog predsednika u ovom mesecu. Putin će 8. jula u Moskvi primiti indijskog premijera Narendru Modija. Indijski lider će doputovati u dvodnevnu posetu Rusiji.