U saopštenju ove organizacije, koja prati naseljeničke aktivnosti Izraela na Zapadnoj obali, ističe se da je izraelska praksa proglašenja teritorija državnim „jedan od osnovnih metoda pomoću kojih država Izrael teži da učvrsti kontrolu nad delovima na okupiranim teritorijama“.
Organizacija je takođe naglasila da su izraelske vlasti donele ovu odluku 25. juna, ali da je zvanično objavljena tek 3. jula.
„Zemlja koja je proglašena državnom više se ne smatra privatnom svojinom Palestinaca. Lišeni su mogućnosti da je koriste. Pored toga, Izrael će državnu zemlju dati u zakup isključivo Izraelcima“, poručuje se u saopštenju.
Takođe se navodi da je značajan deo ove teritorije od 1.270 hektara koji je proglašen državnom zemljom „ranije bio definisan kao nacionalni park i požarna zona za vojnu upotrebu“, a proglašenjem „ovog područja državnim“ završava se proces „izraelskog osvajanja“ ove teritorije.
Naseljenička aktivnost Izraela na Zapadnoj obali reke Jordan jedan je od glavnih problema u odnosima Jerusalima i međunarodne zajednice i palestinskim vlastima. Pored toga, ovi koraci predstavljaju jednu od prepreka u potrazi za mirom sa Palestincima koji takvu ekspanziju doživljavaju kao politiku konsolidacije jevrejske države na osvojenim teritorijama.
Palestinci u okviru procesa mirnog rešavanja sukoba sa Izraelom koji je sada obustavljen zahtevaju da buduće granice dve države budu u okviru linija koje su postojale do Šestodnevnog rata 1967. godine, uz moguću razmenu teritorija. Oni se nadaju da će stvoriti svoju državu na Zapandoj obali reke Jordan u Pojasu Gaze i žele da Istočni Jerusalim bude njihova prestonica. Izrael odbija da se vrati na granice iz 1967. godine, naročito da deli Jerusalim sa Palestinom, koji je već proglasio svojom večnom i nedeljivom prestonicom.
Pogledajte i: