SVET

Šta je u pozadini novih otrovnih NATO strelica upućenih u pravcu Kine

NATO se de fakto antikineski ponaša i uvek sprovodi strateške namere Sjedinjenih Američkih Država, kaže za Sputnjik profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović povodom optužbi odlazećeg generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga da Kina podstiče rat u Ukrajini.
Sputnik
U tom kontekstu trebalo bi posmatrati i formiranje vojnog pakta AUKUS (SAD, Velika Britanija i Australija) u regionu Istočnog Pacifika, podstrekivanje neprijateljskog odnosa Filipina prema susednoj Kini, neprekidno podgrevanje tajvanskog pitanja, stvaranje koordinacije između Japana, Južne Koreje i SAD čak na nivou industrijske politike vezano za vojnu proizvodnju, dodaje Mitrovićeva.

Od uvredljivih upozorenja do apsurdnih optužbi

„Ima još različitih primera, npr. usvajanje indopacifičke strategije i od strane EU, koja je trenutno pod strahovitom kontrolom Vašingtona i Pentagona, zatim učestvovanje u tzv. demonstraciji slobode plovidbe od strane Nemačke, Francuske i još od ranije od Velike Britanije, dakle, sve su to članice NATO. I ovo neprijateljsko ponašanje prema Kini je već duže vreme propraćeno optužbama. Prvo su to bila upozorenja Kini da ne pomaže Ruskoj Federaciji, uvredljiva, agresivna i neprimerena, a sad imamo otvorene optužbe da Kina pomaže Rusiju i time i rat, što je zaista apsurdno.“
Na sve to ih podseća reakcija kineskog ministarstva spoljnih poslova u kojoj se kaže da iznoseći neutemeljene optužbe protiv Kine, NATO pre svega zaboravlja uzroke koji su doveli do ukrajinskog rata, dodaje Mitrovićeva.

Kineski odgovor nesposobnom NATO

A Kinezi uzroke ukrajinskog rata tumače na isti način kao i Ruska Federacija jer vide da je agresivno i neprekidno širenje NATO ka ruskim granicama neposredno ugrozilo rusku bezbednost, ističe Mitrovićeva.
„A onda finansiranjem ovog rata najdirektnije učestvuje u njemu kroz pomoć logističku, operativnu, finansijsku i svaku drugu osim slanja brojnijih trupa na sami front. Oni sebe ne vide kao učesnika rata iako ih čitav svet tako vidi, već vide Kinu, čijim su kompanijama SAD i EU uvele niz sankcija zbog različitih razloga, a neki od njih se tiču i pomaganja Rusiji u ukrajinskom sukobu. S druge strane, Kina upozorava na neprimereno ponašanje i nesposobnost NATO da prizna svoju ulogu u remećenju mira i stabilnosti širom sveta, izazivanju direktnih sukoba i kreiranju nestabilnosti, a naročito u poslednje vreme u Istočnoj Aziji.“

NATO frustriran zbog Severne Koreje

NATO je frustriran jer su njegove članice već uvele sve moguće postojeće sankcije Severnoj Koreji i nisu više u mogućnosti da ni na koji način utiču na tu zemlju i njenu saradnju sa Ruskom Federacijom, smatra Mitrovićeva.
„Deo te frustracije sada nekontrolisano prebacuju vršeći pritisak na Narodnu Republiku Kinu, čime de fakto i dalje zaoštravaju ionako vrlo tešku i nestabilnu globalnu situaciju. I pri tome neprekidno, od momenta donošenja, ignorišu kineski plan za okončanje sukoba. NATO nastoji da Kini nametne svoju retoriku koja više nije prihvatljiva nikome osim delu njihovog stanovništva i establišmenta“, zaključila je Dragana Mitrović.
Odlazeći generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg optužio je Kinu da pruža vojnu podršku Rusiji, čime podstiče najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
„Kina podstiče na najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata“, rekao je Stoltenberg u intervjuu japanskom listu „Iomiuri“, navodeći da Rusija navodno proizvodi bespilotne letelice i rakete uz podršku najsavremenije tehnologije i elektronike koja se izvozi iz Kine.
S tim u vezi, prema rečima Stoltenberga, postoji potreba da se unese sadržaj u partnerstva sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom kako bi se povećao pritisak na Kinu i stabilizovao region u Aziji.
Kina poziva NATO da razmisli o svojoj ulozi u osiguravanju bezbednosti u Evropi i celom svetu i prestane da prebacuje odgovornost za pokretanje sukoba na druge, izjavila je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
Ona je istakla da je Kina uvek bila posvećena promovisanju mirovnih pregovora i političkog rešenja.
„NATO treba da razmisli o osnovnim uzrocima ukrajinske krize i o tome šta je ta organizacija učinila za mir i bezbednost u Evropi i celom svetu, umesto da izbegava odgovornost prebacujući krivicu za sukobe na druge strane“, naglasila je ona.
Pogledajte i:
SVET
Oštar odgovor Kine NATO-u
Komentar