„Čak i da se ne slaže sa rezolucijom, stvar je lošeg ukusa da se Milatović kao predstavnik jedne grane vlasti stavlja na stranu Zapada, umesto da makar formalno bude na strani predstavnika naroda“, ocenjuje Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
On tako komentariše izjavu crnogorskog predsednika koji je, sudeći po onome što je napisao na društvenim mrežama, ubeđen da je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, odložio zvaničnu posetu Podgorici zato što je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.
„Smatram da su politički akteri koji obavljaju najvažnije funkcije u zemlji dužni da, umesto relativizacije i izvrtanja realnosti, odgovornije pristupaju u odnosu na ono što su državni interesi Crne Gore“, naveo je Milatović na društvenoj mreži Iks svaljujući odgovornost zbog odlaganja Mišelove posete na crnogorsku vladu i parlament, iako sa Mišelove strane razlog nedolaska nije obrazložen.
Na Milatovićevoj strani našla se i crnogorska opozicija – i ona je ubeđena u isto što i Milatović. Ipak, Milatovićeva želja će biti ispunjena i srešće se sa šefom briselske birokratije, ali u Briselu.
Zapad želi da Srbi neguju kolonijalnu svest
Prema Korpivicinim rečima, liberalne i proevropske snage u regionu konstantno govore kako su za Zapad važni samo budućnost i bolji standard, da se na tim stranama ne bave „tričarijama“ koje se tiču prošlosti. Međutim, sada vidimo da visoki evropski činovnik navodno otkazuje posetu zbog nečega što je izglasala Skupština Crne Gore, a tiče se prošlosti nekadašnje Jugoslavije. Pri tome, imamo samo interpretaciju predsednika Crne Gore, a ne i zvanični stav Brisela.
„Tako da to ostaje donekle pod znakom pitanja. U svakom slučaju, otkazivanje posete može biti indikativno i može ukazivati na to da (a to smo znali i ranije) vodećim snagama na Zapadu nije stalo da imamo samostalan stav prema sopstvenoj prošlosti, već da preuzimamo njihov stav o tome šta se ne samo dešavalo kod njih, nego šta se i kod nas dešavalo, što govori o tome da je tamo mejnstrim negovanje kolonijalne svesti kod nas“, kaže Koprivica.
Ocena da je, kada se radi o Jasenovcu, reč o relativizaciji i izvrtanju, za Koprivicu je, kako kaže, neoprostiva. To znači da Milatović ne podržava samo ambiciju Zapada da upravlja našom svešću, već stoji na hrvatskom, to jest ustaškom stanovištu:
„On staje ne samo na stranu Brisela, već na stranu Zagreba koji se nikada nije pokajao zbog zločina koji su nad Srbima izvršeni u NDH. Na kraju krajeva i sadašnja Hrvatska baštini tekovine NDH u faktičkom smislu, jer je dovršila posao koji su započele ustaše od 1941. do 1945. godine“, navodi naš sagovornik.
Hrvatska želi da kontroliše srpsko sećanje
U tom smislu naš sagovornik posmatra i predlog saborskog zastupnika Mira Bulja iz Mosta, da se svi poslanici crnogorskog parlamenta koji su glasali za rezoluciju proglase za nepoželjne osobe zbog, kako je rekao, „instrumentalizacije sećanja na žrtve Jasenovca“ u svrhu, kako je naveo, „ostvarivanja ciljeva politike 'Srpskog sveta', nastavka velikosrpske politike iz 90-ih godina“.
Njegovo mišljenje deli i zastupnica HDZ-a Danica Baričević, za koju je rezolucija „neprihvatljiva, neverovatna i bizarna“.
„Neprihvatljivo je da država koju Hrvatska smatra dobrosusedskom, kojoj je godinama pomagala da uđe u NATO i koja u budućnosti možda uđe i u EU, donosi sada takvu rezoluciju“, rekla je Baričevićeva.
Hrvatski stav prema rezoluciji može biti samo negativan i ne iznenađuje, jer se ta država nikada nije suočila sa svojom ustaškom prošlošću, smatra Koprivica. Štaviše, tu je prošlost ona devedesetih godina nadgradila i ugradila je u svoju aktuelnu nezavisnost, jer su oni koji su se devedesetih borili za hrvatsku nezavisnost bili inspirisani tradicijom NDH.
„Hrvati koji su u Drugoj Jugoslaviji imali monopol na politiku sećanja, odnosno zabranjivalo se Srbima sećanje na svoje žrtve, sada, kada su se otcepili od zajedničke države imaju ambiciju da kontrolišu ko se kako i čega seća i u drugim državama koje su nastale procesom razbijanja Jugoslavije“, kaže Koprivica.
Kapaciteti same Hrvatske nisu dovoljni za takve ambicije, ali ona u tome ima podršku Zapada, dodaje on.
Čega se Zapad plaši
Koprivica ne veruje da Hrvatska ima dovoljno političke snage da izvrši pritisak na Šarla Mišela da ne dođe u posetu Crnoj Gori. Ono što može biti problem za briselsku birokratiju jeste shvatanje da od toga kako se tumači prošlost zavisi kako će ljudi sagledavati sadašnjost, kakve će strahove i nadanja imati i kako će se odnositi prema budućnosti, uključujući i političku budućnost. To se vidi iz stavova Zapada prema raspadu bivše Jugoslavije, takozvanoj haškoj pravdi, kao i stavovima prema sukobu u bivšoj Ukrajini, navodi Koprivica.
Ideja da Srbi tvrde da su bili žrtve genocida u Drugom svetskom ratu, može veoma lako da generiše vrstu svesti koju na Zapadu ne vole kod nas, a to je suprotnost kolonijalnoj svesti. Ona veoma lako može da dovede do toga da se povuče linija kontinuiteta u delovanju Evrope prema nama – 1914, 1941, 1991, odnosno 1999. godina.
„Dakle, ma koliko se oni zaklinjali u liberalizam, u nekakvu ekstremnu permisivnost prema manjinama, prema drugosti, prema LGBT ideologiji, oni, kada je reč o grehovima Zapada prema Srbima i prema Rusima, nikada nisu priznali krivicu“, objašnjava Koprivica i dodaje da, ako se, na primer, govori o procesu denacifikacije u Nemačkoj, problem su bili genocidi nad Jevrejima i Romima, ili o progonu homoseksualaca. Međutim, u nemačkoj javnoj svesti ne postoji svest o tome da su počinili genocid nad Slovenima, Rusima i Srbima.
Prema njegovim rečima, ideja je političkog Zapada da, ako mi sami govorimo o svojim žrtvama u prošlosti, vrlo lako možemo da uspostavimo kontinuitet sa onim šta nam se dešava u sadašnjosti i da zbog toga nećemo biti skloni da bezuslovno slušamo njihove diktate o tome kako bi trebalo da izgleda naša politička budućnost. Jednom rečju, Zapad vodi politiku manipulisanja našim žrtvama kako bi mogao da kontroliše našu budućnost.
To što je u crnogorskom parlamentu usvojena rezolucija o Jasenovcu je za pohvalu – to je važna činjenica, ne samo zbog stanja u Crnoj Gori. Rezolucija daje jednu vrstu smernice kako Srbi u svim drugim srpskim zemljama treba da se odnose prema pitanjima iz prošlosti, zaključuje Koprivica.
Pogledajte i: