Ostalo je istorija... Od Junajteda, preko Real Madrida i Juventusa do Saudijske Arabije, oborio je gomilu rekorda i svrstao se među najveće u istoriji fudbala, ali je meč sa Slovenijom pokazao, da je kraj iza ćoška i da je „krštenica“ uzela danak.
Kapa dole Ronaldu, igra sa 39 godina i nadmeće se sa 20 godina mlađim protivnicima, uspeva da im parira, ali više ne uspeva da napravi razliku.
Nije to više onaj Ronaldo... Videlo se to još kako protiv Slovenije... Kasnio je na centaršuteve koje bi do pre dve, tri godine s neverovatnom lakoćom i još nebeskijim odrazom zakucavao glavom u mrežu.
Slobodni udarci nikada mu nisu bili jača strana, nije ni blizu majstorima poput Žuninja Pernambukana, Mihajlovića, Karlosa, Bekama i ostalih, ali obožava da „otme“ loptu i da na osnovu svog renomea, imena i prezimena pokaže ko je gazda na terenu!
Kako u klubu, tako i reprezentaciji! Ali, upravo su ti „slobodnjaci“ koje je protiv Slovenije izvodio u četiri navrata, kao i onaj promašeni penal u 105. minutu, kada mu je Jan Oblak odbranio, oslikali njegov „pad!“.
Bolan je bio, baš, baš...
Bar je meni bilo teško da gledam. Hteo je sve, a dobio ništa! Hteo je na silu, po svaku cenu da postigne prvi gol na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, ali mu se nije dalo.
Veliki je Ronaldo, traje pune dve decenije i uskoro će napuniti 40 godina i baš zato je morao da prepozna trenutak da prepusti nekom drugom od majstora fudbalske igre, kao što su Bernardo Silva ili Bruno Fernandeš, da pokušaju i oni iz nekog od prekida ili, bar da izvedu penal.
Penal, posle kog je Ronaldo poput deteta briznuo u plač – „slomio se“.
Totalno!
Ko da mu zameri? U sportu su emocije posebno izražene, ni Kristijano nije imun na to. Videlo se da mu je stalo. I previše! Zato je sve i (pr)omašio.
Pedantni statističari izračunali su da je kapiten Portugalije protiv Slovenije izveo četiri slobodna udarca, što je najviše na jednoj utakmici EP ili SP, još od Hadžija u dresu Rumunije na Mundijalu protiv Švedske 1994. u Americi. Hadži je šutirao pet puta!
Ono što je jezivo jeste da je Ronaldo na evropskim prvenstvima šutirao 33 puta iz slobodnog udarca i nije postigao gol!
Kada se već sve to zna, postavlja se pitanje zbog čega selektor Roberto Martinez nije dozvolio nekom drugom da pokuša?! Veliki je Ronaldo, ali nije veći od Portugalije... Možda se neko neće složiti...
U toj noći u Frankfurtu, dok je Beogradom divljalo nevreme i slika nestajala više puta, kao da se sve urotilo protiv Kristijana. Čak se i njegova omiljena bela tačka udaljena 11 metara od gola pretvorila u „crnu rupu“.
Imao je 13 realizovanih penala u nizu, da bi mu se isprečio Oblak na kraju prvog produžetka.
Bili su tu (i)za njega svi saigrači, kompletna klupa i selektor, grlili ga i tapšali po ramenu, a meni je uporno jedna misao prolazila kroz glavu – „pad“ – kraj.
Ali, onda me je demantovao. U penal-lutriji uzeo je prvi da šutira, nakon što je još jedan fudbalski čarobnjak, koji je pobedio čak i depresiju – Josip Iličić, promašio. Tačnije, odbranio mu je impresivni Diogo Košta, koji će do kraja skinuti udarce i Balkovecu i Verbiču, dok je Ronaldo pogodio.
Osetio je veliko olakšanje, na kraju je Portugalija prošla u četvrtfinale, ali ću meč sa Slovencima pamtiti po tom njegovom „padu“ začinjenom suzama, koje sigurno nije pustio prvi ni poslednji put, ali su ovoga puta imale posebnu težinu, oslikavajući nemoć na terenu s kojom i jedan takav velikan mora da se pomiri.