Pokušaj napada na ambasadu Izraela u Beogradu od strane pripadnika vehabijskog pokreta sasvim sigurno je zabrinuo mnoge i zamislio ih nad pitanjem ko to podstiče radikalizaciju islama na Balkanu i koliko su takve grupe prisutne u Srbiji.
Centrala u Beču
Politikolog i univerzitetski profesor dr Marija Đorić za Sputnjik kaže da problem sa religijskim ekstremizmom i terorizmom na Balkanu svakako postoji, a da je trenutno poseban problem sa jednom od intepretacija radikalnog islama, konkretno vezanom za terorističku organizaciju Islamska država.
„Ona nikako nije uništena, njena ideja je živa iako se čini da je na terenu u Siriji i Iraku uništena. Ona živi i bije svoje bitke pre svega u regionu Afrike i Sahela (granična zona u Africi između Sahare na severu i regije Sudan na jugu), ali pušta svoje pipke i po Evropi koja neće biti pošteđena, a pre svega zapadne zemlje koje ovi teroristi smatraju neprijateljima. Svakako tu smo i mi, odnosno region Balkana,“ kaže naša sagovornica.
Konkretno, napominje Đorićeva, ogranci radikalnog islama se nalaze u mnogim zemljama regiona, ne samo u Srbiji već i BiH, na teritoriji naše južne pokrajine Kosovu i Metohiji i Severne Makedonije.
„Što se tiče vehabija oni predstavljaju radikalni ogranak islama, međutim moramo reći da nisu sve vehabije ekstremisti, ali ono što je vrlo indikativno i što želim da naglasim jeste da su sve te vehabijske grupe regrutovali oni koji su se sa Balkana pridružili Islamskoj državi. Ukupno se iz svih zapadno - balkanskih država priključilo oko 1.000 ljudi. Što se tiče Srbije, iz naše zemlje je otišlo 49 punoletnih građana, 37 muškaraca i 12 žena,“ precizira naša sagovornica.
Konvertiti najopasniji
Kako objašnjava, religijski ekstremizam je opasan pre svega za ljude koji pripadaju umerenim interpretacijama islama, a za neke islamske ekstremiste najveći neprijatelji će biti upravo oni muslimani za koje oni smatraju da nisu dovoljno dobri vernici.
„Dakle, oni su ti koji su prvi na udaru a kasnije i svi oni koji ne odgovaraju njihovoj percepciji vernika i njihovom viđenju sveta. Naravno da je svaka ideološka interpretacija religije opasna, pogotovu ako se zasniva na nasilju ali postoje nadležne službe čiji je zadatak da prate sve te oblike ekstremizma i koje su zadužene za njihovo sprečavanje i prevenciju,“ napominje sagovornica Sputnjika.
Đorićeva posebno upozorava na takozvani konvertite.
„Teroristički akt je izvršilo lice koje je konvertiralo iz pravoslavlja u islamski radikalizam i to nije usamljen slučaj što je vrlo indikativno jer su upravo konvertiti opasni kao osobe sa nekom vrstom pocepanog identiteta. Prelazeći u novu religiju, oni žele da, rečeno metaforički, budu veći katolici od pape, odnosno da su veći vernici od onih u čiju zajednicu dolaze i zbog toga svoju lojalnost vrlo često pokazuju kroz nasilje. Pravo da čovek promeni religiju je njegovo lično pravo, naravno, ukoliko se ne ide u neku violentnu interpretaciju religije,“ objašnjava Đorićeva.
Ona nije htela da komentariše da li su ovakvi ljudi podobni za vrbovanje nekih tajnih službi u političke svrhe, rekavši da o tome vode računa nadležni organi.
Umreženi i aplikacijama
„Problem sa radikalnim islamizmom kod nas kreće devedesetih godina uporedo sa tragičnim ratovima na našem prostoru. Oni su vrlo dobro umreženi a ukoliko nisu u direktnom kontaktu, povezani su putem različitih aplikacija i svim što onlajn kao mogućnost pruža,“ napominje ona.
U medijskoj arhivi zabeleženo je da su u Beogradu u poslednjih godinu i po dana dva puta hapšeni vehabisti. Prošlog maja je, zbog osnova sumnje na izvršenje krivičnog dela terorizam, koordinisanom akcijom BIA i MUP, na Zvezdari uhapšen ekstremni sledbenik vehabizma. On je na društvenoj mreži Fejsbuk objavljivao tekstove sa porukama „potrebno uzeti pravdu u svoje ruke“ i video-snimke kako koristi vatreno oružje u jednoj streljani.
Takođe pre dve godine u Beogradu, uhapšen je član vehabističkog pokreta zbog podsticanja istomišljenika na izazivanje terorističkih napada. Istragom je utvrđeno da je pre nekoliko godina planirao teroristički napad kamionom u Knez Mihailovoj ulici u srpskoj prestonici, zbog čega je već bio u zatvoru.
Inače, na Balkanu postoji, kako procenjuju poznavaoci prilika oko 20 vehabističkih ćelija u nekoliko država. Najopasnijom se smatra grupa u selu Gornja Maoča između Tuzle i Brčkog.
Osim državljana BIH, kako su objavljivali tamošnji mediji, tamo su bile i osobe iz Severne Makedonije, SAD, pa čak i iz Srbije, koji su vrbovani i koji su primili islam.