Drugim rečima, Amerikanci, između ostalog, žele da sklope novi sporazum START, jer poslednji nije uključivao neke nove vrste naoružanja u koje bi želele da „zavire“, kao što su, na primer, teška interkontinentalna raketa „sarmat“, podvodna bespilotna letelica „posejdon“ i interkontinentalna krstareća raketa neograničenog dometa „burevestnik“ na nuklearni pogon.
Međutim, pregovori o novom sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja sa Sjedinjenim Državama biće mogući ako Vašington prestane da isporučuje oružje Kijevu i odustane od politike uvlačenja Ukrajine u NATO.
„Kada smo mi stavili na borbeno dežurstvo naš hipersonični raketni sistem ‘avangard’ pozvali smo Amerikance, u skladu sa uslovima sporazuma, da pogledaju taj kompleks. Oni su došli i pogledali. Ali kada smo stavili na borbeno dežurstvo ‘sarmat’ nismo pozvali Amerikance, oni ga nisu videli i ne znaju kako izgleda. Oni su veoma zabrinuti što ne kontrolišu razvoj našeg strateškog raketnog štita, pa pokušavaju da se dogovore sa nama, obnove pregovore o takvom sporazumu, ali mi to odbijamo. Prvo, zato što vode agresivnu politiku prema nama, a drugo - jer u svemu žele da steknu prednost nad nama. Svaki dogovor bi trebalo da bude dogovor o ravnopravnim odnosima i na međusobnom uvažavanju“, ističe Litovkin.
Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio moguće izmene doktrine u ruskom nuklearnom sistemu zemlje, američki Savet za nacionalnu bezbednost je saopštio da je Vašington otvoren za razgovore sa Rusijom o pitanjima nuklearnih rizika i kontrole naoružanja bez osvrta na ukrajinski sukob. Međutim, to je za Ruse u ovoj situaciji neprihvatljivo, jer to znači – mi ćemo nastaviti da snabdevamo kijevski režim svim vrstama oružja, uključujući i rakete dugog dometa, odobravamo Kijevu da istim tim oružjem gađa rusku teritoriju i ubija ruski narod, a sa vama ćemo pregovarati o novom Ugovoru o kontoli strateškog nuklearnog oružja.
Ruski eksperti ukazuju na to da je logika Amerikanaca takva da je potrebno sklapati sporazume isključivo u onim oblastima gde su oni slabi. Oni su se povukli iz nekoliko sličnih sporazuma, ali su zadržali samo ugovor Novi START, jer upravo u ovoj vrsti naoružanja ozbiljno gube od Moskve i smatraju da to treba kontrolisati. Stručnjaci sumnjaju da će Rusija pristati na sklapanje novog sporazuma sve dok politička situacija ostane ista kao sada.
Zašto je propao Novi START
Putin je 21. februara prošle godine objavio da Moskva obustavlja učešće u START-u, ali da ne istupa iz njega. On je naglasio da pre nego što se ponovo pokrene pitanje nastavka rada u okviru tog sporazuma ruska strana treba da razume kako će u njega biti uračunati arsenali ne samo SAD, nego i drugih nuklearnih država, članica NATO-a, odnosno Francuske i Velike Britanije.
Ruski stručnjaci objašnjavaju da Moskva želi da se u novi ugovor uključe i arsenali Francuske i Velike Britanije, koja u potpunosti zavisi od Vašingtona, jer britanski brodovi zapravo nose američko oružje.
„Amerikanci se nisu pridržavali uslova sporazuma Novi START, zato smo suspendovali naše učešće u ovom sporazumu, a Amerikanci su isto to učinili za nama. Jedina tačka koju nastavljamo da sprovodimo je upozorenje na probna lansiranja projektila, kako niko ne bi pomislio da je reč o borbenom lansiranju. Amerikancima je veoma neprijatno zbog toga što ugovor ne funkcioniše, jer oni ne znaju kako se kod nas razvija strateško nuklearno oružje. Ranije su imali mogućnost – kao i mi, to je bilo ravnopravno – da kontrolišu, dolaze kod nas u inspekciju, posećuju naše vojne jedinice, kao i mesta na kojima su se nalazile naše rakete i gde se utilizuju naše rakete. Na svakih pola godine smo obaveštavali jedni druge o broju naših nosača, o broju bojevih glava. Sada se to ne radi“, kaže Litovkin.
Amerikanci bi želeli da, kao i do sada, dobijaju informacije o svemu ovome, dodao je on.
Osim toga, eksperti smatraju da ne treba verovati takvim predlozima Vašingtona, jer je teško izbrojati koliko je obećanja dato i prekršeno od raspada Sovjetskog Saveza, uključujući ono o neširenju NATO-a na Istok.
Šta želi Moskva
Ruski ekspert Pavel Feljdman kaže da će se aktuelna faza međunarodne konfrontacije pre ili kasnije završiti potpisivanjem velikih sporazuma koji će formirati ažurirane konture globalne bezbednosti. Prema njegovim rečima, pitanje nuklearnog odvraćanja će ovde igrati dominantnu ulogu.
„Očigledno su SAD zabrinute zbog sposobnosti Rusije da nanese ozbiljnu nuklearnu štetu Sjedinjenim Državama. A tokom protekle dve godine Vašington je učinio sve da izazove takve napade. Ali, kako globalne tenzije rastu i sukob između naših zemalja eskalira, američke elite polako počinju da shvataju da je povratak sistemu međusobnog dogovora, odgovornosti i kontrole mnogo prijatnija alternativa od nuklearnog sukoba. I zato će, najverovatnije, novi sporazumi, kao i prethodni, jasno predvideti kvantitativne i kvalitativne pokazatelje naoružanja koje naše zemlje mogu imati. I što je najvažnije, biće razvijen novi princip monitoringa i korišćenja odgovarajućih resursa kako bi se povratilo poverenje između Moskve i Vašingtona“, kaže Feljdman.
On smatra da će novi sporazum, ako bude potpisan, biti sličan starom START-u, koji je bio na snazi dugo vremena i, u principu, svi su ga prepoznali kao prilično efikasan.
Rusija i SAD zajedno poseduju više od 90 odsto svetskog nuklearnog oružja. Sporazum Novi START, koji su 2010. godine potpisali tadašnji predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje SAD i Rusija mogu rasporediti. Novi START ograničava dve zemlje na 1.550 bojevih glava pojedinačno i dozvoljava svakoj da vrši inspekcije nuklearnih postrojenja druge zemlje.
Ugovor je stupio na snagu 2011. godine, a 2021. godine produžen je na još pet godina, nakon što je Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika.
Nakon što je Moskva suspendovala taj sporazum i Amerika je prestala da predaje Rusiji informacije o statusu i lokaciji svog strateškog naoružanja.
Litovkin napominje da je glavni problem što Amerikanci pokušavaju da pregovaraju sa Rusijom sa pozicije sile. Stil njihove politike su pritisci, ucene, pretnje. To se, po njegovim rečima, vidi u ekonomskoj, vojnoj i političkoj sferi.
Komentarišući izjavu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost SAD o spremnosti da razgovara o kontroli naoružanja bez osvrta na situaciju u Ukrajini, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je Moskva spremna samo na sveobuhvatan dijalog sa Vašingtonom, koji će obuhvatiti i pitanje učešća SAD u ukrajinskom sukobu.
Izvlačiti nekakve pojedinačne segmente iz opšteg kompleksa nagomilanih problema je nemoguće i, kako je naglasio, Moskva to neće raditi.
On je istakao da je dijalog sa SAD preko potreban, jer se problemi gomilaju, pa i oni koji se odnose na globalnu bezbednost.
Predsednik Rusije je rekao da smo spremni za dijalog sa SAD, zainteresovani smo za dijalog sa SAD, ali samo za sveobuhvatan dijalog, podvukao je Peskov.