Na Bukingu, jednoj od najpopularnijih onlajn platformi za iznajmljivanje smeštaja, sve više je onih koji nude nepostojeće ili tuđe apartmane.
Aleksandar Seničić, direktor Jute kaže da je veštačka inteligencija sada napravila alat koji je vrlo sličan onome što rade vlasnici objekata.
„Dakle, postavljaju se svi oni elementi, parametri koje postavljaju vlasnici objekata. Kod bukinga, inače, nemamo plaćanje unapred, najčešće, ali plaćamo neki avans ili se blokiraju sredstva na kartici i onda dolazi do prevare. Skine se određeni deo novca, a objekat zaista ne postoji, ili nije u vlasništvu i vlasnici ne znaju da su putnici bukirali taj objekat, ili se taj objekat jednostavno uopšte i ne izdaje“, objašnjava Seničić.
Pomoću veštačke inteligencije, sajber kriminalci prave lažne fotografije i snimke smeštaja koji uglavnom deluju autentično, zbog čega je teško utvrditi da li zaista postoje.
Dok pojedini anketirani građani „ne veruju toliko internetu“, drugi koriste bukinge, gde su „super recenzije“.
Dešava se da sajber kriminalci hakuju sajt hotela, ili aparmana.
Luka Milinković, stručnjak za informacionu bezbednost napominje da se dešava da se ubace u komunikaciju pre bukinga i da vam kažu - potrebno je da platite taj smeštaj koji ste rezervisali ranije zato što je popunjen kapacitet, ili se izmenila politika poslovanja.
„Jednostavno ukažu na neki razlog da bi vas namamili da platite ranije. Vi sad dobijete poruku, oni jednostavno upravljaju nalogom tog hotela, onda vam deluje kao da je sve legitimno. Dešava se da ljudi koji su primetili, da su kontaktirali, da im vrlo često odgovori hotel ili buking, da se radi o mejlu koji treba da zanemare, da oni to nisu poslali“, ističe Milinković za RTS.
Ako vam se učini da je ponuda na sajtu sumnjiva, kontaktirajte vlasnike smeštaja.
Ukoliko ste prevareni, učinite isto to. Obratite se i banci i Odeljenju MUP-u za visokotehnološki kriminal.
Stručnjaci tvrde da u takvim situacijama građani retko povrate novac, jer iza prevare stoje stranci.
Pogledajte i: