Nobelovac koji je rođen u Zanzibaru, a decenijama živi i stvara u Velikoj Britaniji, boravi u Andrićgradu, kao gost „Vidovdanskih svečanosti“. Gurna je 11. dobitnik Velike nagrade „Ivo Andrić“ koju dodeljuje Andrićev institut.
Gurna je Nobelovu nagradu za književnost dobio 2021. godine za, kako je navedeno u obrazloženju Nobelovog žirija, „beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i sudbine izbeglica u jazu između kultura i kontinenata“. Radi kao profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu.
Mnogo je različitih Afrika
Na srpski jezik prevedena su njegova dela „Raj“, „Pored mora“, „Napuštanje“ i „Život posle života“. U razgovoru za Sputnjik ovaj pisac kaže da mu je veliko zadovoljstvo što ima priliku da se susretne sa čitaocima svojih dela na srpskom jeziku.
„Uvek je zanimljivo i važno za autora da dođe u one zemlje u kojima su njegove knjige prevedene i da se sretne sa čitaocima, ukoliko je to moguće“, ističe Gurna.
Zanzibar je napustio kada je imao 18 godina, ali je u svojim delima sačuvao sećanje na rodnu zemlju i na svoj narod.
„To sećanje nije centralni motiv ili ideja mojih dela, ali pretpostavljam da to delimično govori o onome što ja jesam, o onome pamtim i što znam. Pišem o onome što znam. Zbog toga pišem o Zanzibaru. Određena sećanja i uspomene nikada vas ne napuštaju“, kaže Gurna.
Emir Kusturica u šetnji sa nobelovcem Abdulrazakom Gurnom kroz Andrićgrad
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Njegove knjige odišu velikim osećanjima koja prodiru iz činjenica, kroz njih se oseća afričko tle i sve ono što ljudi na tom podneblju osećaju i proživljavaju.
Gurna ističe da u svojim delima nema potrebu da izmišlja, već da piše o onome što proizilazi iz njegovog životnog iskustva. U njima je predstavljeno mnogo naroda i jezika, mnogo različitosti ujedinjenih pre svega u osećanju teskobe.
„Ipak, moramo biti pažljivi kada pričamo o Africi, jer ona nije jedno mesto, ili nešto što može biti opisano sa zajedničkim karakteristikama. Zapravo, mnogo je različitih Afrika. Ja kao autor pišem o jednom delu Afrike. Divna stvar u književnosti, i kod čitalaca, i kod pisaca, jeste to što mogu da se vide te specifične veze i paralele između pojedinosti, ne samo o Africi, nego o bilo kom mestu na svetu“, naglašava Gurna.
Balkan zna kako je to kad stranci pokušavaju da menjaju identitet
Komentarišući opasku da je ljudima s Balkana veoma dobro poznata priča o dolasku stranaca na njihov teren s namerom da im promene identitet, Gurna ističe da se njegova dela ne odnose samo na Afriku i na početak 20. veka, već na čovečanstvo u celini.
Glavna urednica Sputnjik Srbija na „Vidovdanskim svečanostima“ u Andrićgradu
© Sputnik / Olivera Ikodinović
„Ništa od svega toga nije novo. Nažalost, mi ljudi ne umemo da kažemo sebi: Ne, mi smo ovo doživeli, prošli smo kroz to, i zato nećemo dozvoliti da se to ponovi“, kaže Gurna.
Nobelovac, takođe, ističe da nije imao priliku da bilo gde u svetu boravi u gradu koji je posvećen dobitniku Nobelove nagrade za književnost i u kojem se tako duboko vrednuje literarno stvaralaštvo.
„Mislim da je to jedino ovde i moguće jer je on jedini pisac koji piše na srpskom jeziku da je dobio Nobelovu nagradu. Možda je i u tome stvar, što je jedini. Neke zemlje vrednuju tu nagradu i priznanje na poseban način, u drugim zemljama su na to nekako navikli, pisci tu nagradu dobijaju relativno često, govorim o Amerikancima, Britancima, Šveđanima... Tako da to nema isti uticaj. Ipak, kada sam bio u Kini, stekao sam utisak da su dobitnici Nobelove nagrade veoma cenjeni, ali mislim da nisu izgradili ceo grad koji to slavi“, kaže Gurna.
Naš sagovornik dodaje da je imao priliku da čita Andrićeve romane „Na Drini ćuprija“ i „Omer-paša Latas“, ali da mu se čini da njegova dela nisu u dovoljnoj meri dostupna čitaocima na drugim jezicima. Ipak, tokom boravka u Andrićgradu, Gurna je dobio primerke Andrićevih dela u engleskom prevodu koja će, kako kaže, sa zadovoljstvom pročitati.