Prema rečima sagovornika agencije, među zemljama Alijanse postoje razne nesuglasice, povezane sa predlogom generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se dogovore o finansijskoj pomoći Ukrajini od najmanje 42,7 milijardi dolara godišnje. Nastali politički i pravni sporovi uslovljeni su nerazumevanjem kako će se nadalje odvijati situacija u ukrajinskom sukobu, kao i da li će u skladu sa tim biti potrebna manja ili veća podrška.
„Neki saveznici se boje da zvanično obećaju konkretne iznose i jednostavno žele da potvrde isti nivo podrške. Druge brine objavljivanje tačnih suma o njihovoj pomoći, te se pribojavaju da otkriju informacije o pravim razmerama svoje pomoći“, navodi se u materijalu.
U pojedinim zemljama takođe postoji rizik od smanjenja troškova sopstvene odbrane u slučaju da ministarstva finansija tih zemalja ne odobre i istovremeno povećanje i nacionalnih troškova odbrane, već dodele novac Ukrajini.
Neusaglašenost oko obima podrške NATO-a Kijevu takođe je praćena stavom Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Izvori „Blumberga“ ističu da su Vašington i Berlin protiv toga da put članstva Ukrajine u NATO bude „nepovratan“, već umesto toga nude paket pomoći u vidu „mosta do članstva“ Kijeva u Alijansi.
Prethodno je direktor za evropske poslove Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Majkl Karpenter izjavio da Ukrajina neće dobiti poziv u NATO na predstojećem samitu Alijanse, ali će za Kijev biti izgrađen „institucionalni most“ ka tom cilju.
Ranije su mediji pisali da SAD, zajedno sa ključnim saveznicima, aktivno razgovaraju o tome koliko odlučno treba da se zalažu za članstvo Ukrajine u NATO-u na predstojećem samitu Alijanse u julu. Međutim, saopšteno je da postoji neslaganje među članicama u vezi sa formulacijom članstva Ukrajine u Alijansi.
Pogledajte i: