Politikolog Predrag Ćeranić istakao je na tribini „Srpska između mirnog razdruživanja i Deklaracije“ da je Republika Srpska od 2021. godine preduzela neke korake s ciljem vraćanja dejtonskih nadležnosti u normativno-pravnom smislu.
Šta je taktika a šta strategija
Prema njegovim rečima, mirno razdruživanje predloženo iz Banjaluke može se protumačiti kao napuštanje Dejtonskog sporazuma dok je Deklaracija apel na povratak nadležnostima koje Republika srpska ima shodno Dejtonu.
„Deklaracija je dovoljno širok okvir u kojem Republika Srpska ima svoju samostalnost, odnosno ima niz tih zaključaka koji se odnose direktno na Republiku Srpsku kao što je nepriznavanje visokog predstavnika koji nije prošao propisanu proceduru. Dakle, i za Beograd je Kristijan Šmit nakon Deklaracije samo Kristijan Šmit, a ne visoki predstavnik, a ranije su ga primali u tom svojstvu. Ono što je nama sada najvažnije jeste apelovanje na slovo Dejtonskog sporazuma i mislim da mi, naši izabrani predstavnici, akademska javnost i svi drugi treba upravo na tome da insistiraju – na povratku slovu Dejtonskog sporazuma.“
A kako će se to odvijati to je stvar taktike, dok je Deklaracija strateški dokument čije ciljeve i zaključke bi trebalo realizovati, dodao je Ćeranić.
Prema njegovom mišljenju, u slučaju da Republika Srpska pokrene proces razdruživanja do eskalacije sukoba u BiH ne bi došlo, ali bi moglo doći do pokušaja sprečavanja tog procesa, pa čak i do terorističkih napada njegovih protivnika.
Rusija neće sedeti skrštenih ruku
U osvrtu na jačanje međunarodnih pozicija Republike Srpske, politikolog Aleksandar Pavić ocenio je da se ne dešavaju uzaludno sastanci između rukovodstva Republike Srpske i vrha Rusije. Pavić je dodao da ne znamo da li su na tim sastancima date bezbednosne garancije Republici Srpskoj ali da je za pretpostaviti da Rusija u ovoj fazi neće sedeti skrštenih ruku ukoliko bi Srpska bila ugrožena.
„A Republika Srpska se svakako, ako bi slučajno na neki njen potez u vraćanju dejtonskih nadležnosti došla neka nasilna reakcija, ne bi odrekla mogućnosti da traži konkretnu pomoć od Rusije“, veruje Pavić,uz ocenu da bi i Srbija trebalo da bude mnogo jasnija oko crvenih linija kao preventive, kao upozorenja da se sa Republikom Srpskom ne treba šaliti i da je ne treba ugrožavati.
Pavić podseća da je i predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da je Rusija spremna da naoruža prijateljske zemlje, zbog čega bi trebalo dobro da razmisle oni koji bi pomislili da mogu silom da ugroze Republiku Srpsku.
„Potpisuj Alija neka je ko avlija“
Prof. Dr Nenad Kecmanović podsetio je da je Nermin Nikšić koji je glavni čovek vladajuće Trojke u Sarajevu rekao da će bošnjačko vođstvo, čim dobije predlog o razdruživanju, to proslediti Tužilaštvu BiH.
„Ipak, ja mislim da postoji ne mali deo bošnjačkog sveta koji ne bi to razdruživanje baš tako loše primio. Više bi to bilo na jedan način, otprilike, hajde da se više kurtališemo tih Srba koji stalno prave probleme, pa makar bilo 'potpiši Alija neka bude kao avlija' u tom smislu da svi narodi, mlade nacije žele svoju državu. Ako ne može velika a to znači međunarodno priznata BiH a ona postoji samo što je čuva velika straža Eurofora, OHR itd. onda je - daj koliko daš, onoliko koliko možemo da dobijemo.“
U tom smislu, zaključio je Kecmanović, Nikšićeva rečenica ne mora da bude slika nekog opšteg reagovanja bošnjačkog naroda.
Rukovodstvo u Banjaluci najavilo je sporazum o mirnom razdruživanju kao odgovor na napade na Srpsku koji stižu iz političkog Sarajeva i sa Zapada, posebno nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Prema ranije najavljenom planu, dokument, na kom radi Komisija koju je imenovala Vlada RS, najverovatnije u julu, mogao bi da se nađe na sednici Narodne skupštine Srpske.
Pogledajte i: