Protiv Engleske je naša reprezentacija primila samo jedan gol i može se reći da je to čak i dobar rezultat iz ugla defanzive kada se zna na kakve napadačke ale računaju Englezi. Protiv Danske naša mreža je mirovala. Možda nije trebalo da se dogodi ni onaj primljeni gol protiv Slovenaca, ali on ide na dušu više veznom redu, nego odbrambenoj trojci.
Isto kao i gol Belingema.
Plašili smo se pred Nemačku kako će odbrana izgledati, ali se ispostavilo da je to bilo trošenje vremena. Bila je odbrana, na čelu sa golmanom Rajkovićem, najbolji deo tima.
Sa druge strane, nadali smo se da će kreativni vezni red i ubojiti napadači nadomestiti sve propuste odbrane. Ali toga nije bilo ni u najavi.
Srbija je reprezentacija koja je postigla najmanje golova od sve 24 reprezentacije koje su učestvovale na Evropskom prvenstvu. Samo jedan.
A i taj jedan gol pao je posle prekida. U 95. minutu utakmice protiv Slovenije. Dakle, lako je moglo da se desi da završimo celo Evropsko prvenstvo bez datog gola.
Kada se samo setimo Katara, tada smo bili mnogo efikasniji, ali smo na tri utakmice primili čak osam golova. Tada je defanziva bila očajna. Sadasu tu ulogu preuzeli kreacija i napad.
Iako smo danima pred Evropsko prvenstvo hvalili Aleksandra Mitrovića kako rešeta u Saudijskoj Arabiji, divili se majstorskim potezima Dušana Vlahovića u Juventusu, bili šarmirani pogocima Luke Jovića u Milanu, pa i Sergeja Milinković-Savića u Al Hilalu, sve je to ostalo u klubovima... U reprezentaciji se ništa nije videlo, osim onog Jovićevog trzaja glavom.
Naši jednostavno nisu imali ideju kako da igraju, kako da kreiraju napade, a čak ni brojna tumbanja i rotacije igrača u napadu nisu mnogo pomogle. Igrala je Srbija u različitim varijantama. I sa dva napadača, i sa jednim, protiv Danske i sa tri...
Nije pomoglo.
Igrala je u svim mogućim permutacijama napadača i kreativnih vezista...
Nije pomoglo.
Probao je Piksi i bez Tadića i sa Tadićem i sa Sergejom i bez Sergeja i sa Samardžićem, menjao je mesto Živkoviću, na krilu vrteo od Kostića, preko Mladenovića, do Gaćinovića i Birmančevića...
Nije pomoglo.
Pitanje je: Gde je rešenje?