Deseti Šekspir festival, koji se tradicionalno održava u „Vili Stanković“ u Čortanovcima, ove godine će predstaviti četiri predstave nastale prema dramskim delima Vilijama Šekspira, u izvođenju pozorišnih ansambala iz Velike Britanije, Italije i Srbije.
Festival će 4. jula biti otvoren predstavom „Bogojavljenska noć“, nastalom u produkciji Šekspir festivala, Pozorišta mladih i Akademije umetnosti iz Novog Sada, a do 7. jula publika će biti u prilici da pogleda i komediju „San letnje noći“ u izvođenju londonskog „Flut teatra“, plesnu predstavu „Romeo i Julija: Poslednji sati“ koju izvodi „ImPerfect Dancers Company“, kao i komad „Hamlet Double Bill“ italijanske trupe „La Ribalta teatro“.
Moto ovogodišnjeg festivala preuzet je iz Šekspirove komedije „Kako vam drago“, a reč je o citatu Melanholičnog Žaka, koji kaže: „O, što luda nisam ja“.
„Na festivalu neće biti komedije 'Kako vam drago', mada je bilo pregovora o gostovanju jedne sjajne predstave. To je sve vrlo komplikovano na festivalima, kada ste u pregovorima s raznim grupama, neke otpadnu, druge se pojave. Ipak, pozajmio sam citat iz komedije, u kojoj jedan od glavnih junaka, Melanholični Žak, kaže u jednom monologu: 'O, što luda nisam ja'. On u stvari sublimira svoje iskustvo iz sveta koji ga okružuje. Inače, taj Melanholični Žak, da podsetim, isti je onaj junak koji u čuvenom monologu izgovara: 'Čitav svet je pozornica', na kojoj svako igra svoju ulogu neko vreme“, kaže Nikita Milivojević.
U okviru te glavne ideje, pojavilo se, kako ističe Milivojević, nekoliko predstava koje, kao komedije, na vrlo zabavan i duhovit način upozoravaju na to kakav je današnji svet.
„Isto kao što je uloga Lude kod Šekspira pomalo mudrijaška, jer lude i jesu posredni mudraci, tako i kod nas, u ovim predstavama, igraju se i komentarišu neka ozbiljna pitanja“, ističe Milivojević.
Prema njegovim rečima, predstava koja otvara festival, „Bogojavljenska noć“ u izvođenju glumaca Pozorišta mladih, u režiji Ivana Vanje Alača, nastala je u okviru programa „Moj prvi Šekspir“.
„Ovaj naš Šekspir festival, pored ostalog, služi tome da neke ljude ohrabri da prvi put rade nekog svog Šekspira. Šekspir uvek ima auru nečega teškog, nedodirljivog, što nije neistina, ali istovremeno, igra se širom sveta, sve više, na razne načine. Mi smo i do sada, tokom ovih deset godina, zaista na razne načine i u raznim formama prikazivali Šekspira – i kao komediju, i kao tragediju, i kao tragikomediju, i antidramu, i teatar apsurda... Bio je i džez koncert na Šekspirove sonete. Čak je u jednom trenutku trupa „Išikata“ repovala Šekspirove stihove. Sve to služi da bi se ljudi ohrabrili da puste svoju maštu i da pokušaju da naprave nešto svoje na osnovu Šekspira i njegovih dela“, objašnjava Milovojević.
Naš sagovornik ističe da je Šekspir, čija dela predstavljaju ozbiljan izazov za svakog pozorišnog stvaraoca, ipak veoma popularan kod pozorišne publike.
„Upravo je publika jedini pravi test da li nešto preživi ili ne preživi kao dramsko delo. Šekspir je stvorio nešto što se igra 400 godina i svaka generacija, svako novo vreme, prepoznaje u njemu nešto svoje. To je jedini znak da su te vrednosti upisane u naše iskustvo, u iskustvo čitavog sveta. Kada se čitaju te komedije, postoji utisak da je sve to pripadalo nekom drugom vremenu, onome što se zvalo Šekspirovo pozorište. Ipak, svi mi možemo lako da se prebacimo u to vreme i da pronađemo zajednički imenitelj, jer karakter, vreme i moda se menjaju vremenom, ali čovek se menja veoma sporo. Zbog toga Šekspir funkcioniše i danas“, ističe Milivojević.
Ono što je njemu kao pozorišnom reditelju, ali i čoveku koji je pokrenuo pozorišni festival posvećen Šekspiru, najzanimljivije jeste pitanje šta iz tog bogatog stvaralačkog opusa razni reditelji i pozorišni ansambli prepoznaju kao obrasce za tumačenje savremenog sveta.
„Koje je to delo koje može da tumači i da izrazi svet u nekom trenutku? Ne mora to uvek biti 'Hamlet', ne mora uvek i svakome baš on biti zanimljiv, mada on jeste uvek aktuelan. Važna je perspektiva iz koje se nešto posmatra. Ponekad mi se čini, možda to ima veze i s godinama, da komedije mogu i bolje da tumače ovaj svet, jer humor u sebi ima nešto lekovito. Nije slučajno što je u mnogim komedijama taj obrazac sveta za Šekspira bio zanimljiv i inspirativan. Kada se sve to sagleda u celini, Šekspirov opus se završava 'Burom', jednim neobičnim tekstom koji sadrži i komediju, i apsurd, i jednu ironičnu distancu prema svetu u kojem se živi. Meni je to najzanimljivije i u tom smislu uvek se trudim da, pored želje da se publici prikaže nešto što nije gledala, taj obrazac našeg sveta i iskustva bude prisutan na festivalu, da ga lako prepoznajemo“, naglašava naš sagovornik.
Milivojević ističe da je posebno ponosan i zadovoljan zbog činjenice da Šekspir festival, iako se održava u vreme kada već kreće sezona godišnjih odmora, na lokaciji koja nije lako dostupna širokoj publici, opstaje i privlači veliki broj gledalaca.
„Karte su rasprodate. Za mene je fenomen, nekad pokušavam da razumem kako je to uopšte moguće, s obzirom na prostor koji jeste jedinstven. Ljudi vole da dođu u 'Vilu Stanković'. Očigledno je da smo uspeli da pridobijemo neku svoju publiku koja voli da dolazi i da gleda Šekspira u tom prostoru, na taj stari način, kako mi to organizujemo. I to je veliki uspeh za prvih deset godina“, dodaje Milivojević.
Kao i prošle godine, deo programa festivala planiran je za jesen i prostor Srpskog narodnog pozorišta.
Šekspir festival je član Evropske mreže festivala i dobitnik priznanja Pokrajinske vlade „Najbolje iz Vojvodine 2022 - 2024“ kao jedna od najznačajnijih pokrajinskih manifestacija sa aspekta međunarodne promocije Vojvodine i Srbije. Osmišljen je kako bi izvođenjem predstava pod vedrim nebom na autentičan način dočarao vreme i negovao uspomenu na jednog od najvećih svetskih dramskih stvaralaca.