Ovo je mišljenje diplomate i bivšeg ambasadora Zorana Milivojevića na odluku visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da dva dana pred kraj svog mandata produži mandat Miroslavu Lajčaku na mestu specijalnog izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine do januara 2025. godine.
Spona za kontinuitet dijaloga
Ovu vest je potvrdio i sam Lajčak, uz komentar da će nova evropska administracija sigurno imati svog kandidata za ovu funkciju, pre ili kasnije, ali da taj proces još nije počeo.
Milivojević kaže da je ova odluka Borelja posledica očajničke težnje da se dijalog zadrži u okviru Evropske unije.
„Lajčak treba da ostane kao kontinuitet ili potvrda EU da ima i dalje aktivnog posrednika i da je dijalog Beograda i Prištine koji se odvija pod patronatom EU i dalje u funkciji. To će trajati dok se ne formira nova administracija EU i sva njena tela i ne imenuje novi visoki predstavnik, pa će se videti da li će Boreljov naslednik biti taj koji će voditi dijalog ili će imenovati nekoga drugog. Ali to se sve neće dešavati sada nego na jesen. U svakom slučaju, suština je da EU ostane u poslu i da obezbedi kontinuitet u praćenju dijaloga Beograd Priština,“ objašnjava Milivojević.
Milivojević ne smatra da je Lajčaku mandat produžen kako bi se završile neke stvari vezane za dijalog a koje bi njegov naslednik možda drugačije vodio.
Nova administracija nova pravila
„Lajčak je u materiji i oni nemaju šanse ako ukinu to mesto, pa i privremeno do novoga personalnog rešenja, jer oni moraju da zadrže kontinuitet dijaloga i da ga zadrže aktivnim, koliko je god to moguće,“ uveren je Milivojević.
Po njegovom mišljenju, za očekivati je da će nova administracija EU i novi visoki predstavnik imati svoj tempo dijaloga i sve što bude išlo uz to.
„Nova administracija kad se bude konstituisala i kad dođe nova Komisija moraće da sedne i da vidi kako će se dijalog voditi ubuduće, jer je potpuno jasno da EU već u dva mandata ima potpuni neuspeh na ovoj temi. Dakle, nije bilo proboja u dijalogu niti rešenja… Geopolitika im nameće tempo i obavezu da pokušaju da taj dijalog privedu kraju. U tom smislu će verovatno na nivou Komisije da se donesu neke druge odluke i da se možda promeni način vođenja pregovora i platforma. Kad se to desi to će voditi novi visoki predstavnik lično, ili će imenovati nekoga. U tom međuvremenu, Lajčak ostaje kao neko ko dijalog drži u nekoj aktivnosti, makar to bilo i pro forma,“ kaže Milivojević.
Kandidata ima
U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, kakva god platforma za nastavka dijaloga bila ona će biti zasnovana na Ohridskom sporazumu koji je ugrađen u Poglavlje 35.
„To znači da u suštini nema neke promene jer je krajnji cilj isti a to je da Srbija prizna na ovaj ili onaj način Kosovo kao državu, jer Ohridski sporazum kao deo Poglavlja 35 je direktno vezan za evropsku budućnost naše države, iako mi taj sporazum nismo prihvatili niti potpisali, Dakle, politika je ista tako da personalno rešenje ne igra neku ulogu,“ ocenjuje naš sagovornik.
Među potencijalnim kandidatima za Lajčakovo mesto do sada su se pominjali bivši predsednik Slovenije Borut Pahor, bivši ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto, i danski diplomata Peter Sorensen, koji ima veliko iskustvo iz regiona Zapadnog Balkana.