Evropa smanjila uvoz ruskog gasa ali i potrošnju ovog energenta | Energija Sputnjika

Ipak, treba reći da je Evropa smanjila i ukupnu potrošnju prirodnog gasa, ne samo ruskog. Uticalo je, i utiče i dalje sve to na ekonomiju evropskih država, jer mnoge fabrike sele proizvodnju sa starog kontinenta u SAD ili azijske zemlje.

Profesor dr Petar Stanojević, stručnjak za energetsku bezbednost, sagovornik Jelice Putniković u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“, kaže da Rusija nije zbog smanjenje evropskog uvoza smanjila proizvodnju prirodnog gasa. Navodi da je deo proizvodnje preusmerila sa zapada na istok, ka azijskim kupcima ali i da je povećala potrošnju ovog energenta u samoj Rusiji.

Da bi nadomestila ruski gas Evropa računa, između ostalog i na gas iz Azerbejdžana. Ali, to je skopčano sa činjenicom da sam Azerbejdžan ne proizvodi dovoljno gasa za povećan izvoz pa se u Evropi otvoreno priča o tome da bi ova zemlja uvozila ruski gas za sopstvene potrebe a izvozila svoj. Profesor Stanojević ukazuje da to, svakako, nisu količine koje mogu nadomestiti smanjenje uvoza ruskog gasa.

Zanimljivo je da je Evropa smanjujući uvoz ruskog gasa kroz gasovode povećala uvoz utečnjenog ruskog gasa (LNG). A Turska je sada zemlja kroz koji evropskim potrošačima stiže najviše rusog gasa.

Komentarišući nedanu izjavu ruskog ambasadora u Srbiji, da bi gasovod Turski tok kroz Crno more mogao biti napadnut, kao što se to desilo sa diverzijama na gasovode Severni tok 1 i 2 Stanojević kaže da je podmorski deo ovog cevovoda ranjiv uz obalu, gde je more pliće, a da su cevi na trasi postavljene na velikim dubinama, do kojih bi diverzantima bilo teško da stignu. U svakom slučaju i pomorska i kopnena trasa gasovoda se čuva jer, to je sada pravac kojim ka evropskim kupcima stiže najviše ruskog gasa.

Sa tri gasovoda kojima može da se snabdeva prirodnim gasom Srbija, koja je potrošnju ovog energenta povećala sa oko dve na oko tri milijarde kubnih metara godišnje, prema Stanojevićevim rečima, neće biti ugrožena.