Stručnjaci navode da je najbolji odgovor na ovaj teroristički napad uspeh na bojnom polju, što se i dešava svakodnevno, posebno u pravcu Harkova. Po njihovom mišljenju, Rusija sada ima sve razloge da napadne centre odlučivanja kako unutar tako i van ukrajinske države, a ruske snage bi trebalo da inteziviraju napade i uništavaju zapadne lansere i skladišta raketa u Ukrajini, a takođe i izviđačke dronove iznad Crnog mora. Takođe, ovo pitanje, dodaju eksperti, treba pokrenuti na međunarodnim platformama i sazvati hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.
Ocene su da je ovo bio klasičan teroristički napad - korišćena je kasetna municija, gađano je područje gde nije bilo nijednog vojnog objekta, a cilj je bio da se ubije što više Rusa.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov podseća da su Oružane snage Ukrajine 23. juna izvršile napad na Sevastopolj s pet američkih operativno-taktičkih raketa „atakams“ opremljenih kasetnim bojevim glavama. Odbijajući raketni napad, ruska PVO je presrela četiri projektila, dok je peti eksplodirao u vazduhu, što je dovelo do žrtava među civilima. Povređeno je 153 ljudi, od kojih je oko 80 hospitalizovano, među kojima i 27 dece. Četvoro je poginulo - dvoje odraslih i dve devojčice od dve i devet godina, kaže Leokov.
On objašnjava da je ta jedna raketa probila rusku PVO pošto je u vazduhu promenjena trajektorija leta projektila. Specijalista koji je promenio putanju leta rakete je dobro znao da će ona baciti kasetnu municiju na plažu na kojoj su se u tom trenutku nalazili civili, ističe Leonkov.
„U ovom slučaju, radilo se o civilima koji su se odmarali i kupali u moru, a oni su dobro znali koga gađaju. Na plaži nije bilo vojnih ciljeva, nije bilo nikakvih grešaka u navigaciji. Ovo naglašavam za slučaj ako se budu pravdali rečima da su dejstvovali ‘krivoruki Ukrajinci’. Tamo nije bilo ‘krivorukih ukrajinaca’. Korigovanje letova ovakvih raketa vrše samo stručnjaci visoke klase“, naglašava vojni analitičar.
Eksperti ocenjuju da su za raketiranje Sevastopolja odgovorne Sjedinjene Američke Države i kijevski režim. Drugim rečima, za ovaj zločin podjednako su odgovorni svi učesnici – ukrajinske oružane snage, Amerikanci koji su isporučili rakete, navodili udar, i oni koji su komandovali operacijom.
Leonkov objašnjava da se takav napad može izvesti ako imate izviđača u vazduhu koji može da vidi kako funkcioniše protivvazdušna odbrana. Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u korekciji leta projektila imao je američki strateški izviđački dron „global houk“ koji se nalazio u blizini Krima, u vazdušnom prostoru iznad Crnog mora i to u vreme napada Oružanih snaga Ukrajine na Sevastopolj.
Putin preuzeo kontrolu nad situacijom u Sevastopolju
Leonkov smatra da je promena trajektorije u letu je nova opcija za „atakamse“.
„Takvu taktiku su koristile ukrajinske snage uz pomoć američkih mentora, kada su, na primer, lansirale rakete ‘storm šedou’ i ‘skalp’ tj. menjale su trajektoriju leta kako naša sredstva ne bi oborila te rakete. Mi smo uspevali da ih presretnemo, ali ne uvek. Ono što se dogodilo iznad Sevastopolja, nad plažom tog grada, sugeriše da su to nove rakete ‘atakams’“, kaže Leonkov.
Rakete atakams, dometa 300 kilometara, na Sevastopolj su ispaljene iz oblasti Nikolajeva.
„Oni, naravno, očekuju da mi odreagujemo na ovaj napad. Prošle godine, sve vreme su očekivali da ćemo upotrebiti taktičko nuklearno oružje, a mi ga nismo upotrebili. Naš predsednik je, na brifingu u Vijetnamu, rekao da ćemo reagovati u skladu sa tim kakve udare na nas izvrše. To jest, uslediće odgovarajuća reakcija. Znamo da je juče predsednik preuzeo kontrolu nad celom ovom situacijom u Sevastopolju i mislim da će se doneti odgovarajuća odluka“, kaže Leonkov.
Rusija treba da sve vojno-izviđačke sisteme zemalja NATO iznad Crnog mora označi kao legitimne vojne ciljeve i obori ih, smatra Leonkov. Osim toga, potrebno je zatvoriti sav vazdušni prostor od ruskih obala na najmanje 300 kilometara.
„Imamo sisteme S-400 i S-300, a bilo je i informacija o tome da se navodno pojavio na Krimu S-500. Ako je to zaista tako, onda cilj opravdava sredstvo, pošto jedan dron kao što je ‘global houk’ košta više od 200 miliona dolara“, kaže Leonkov.
Eksperti ističu da je ovo „unapred planirani teroristički napad“, a da je Kijev namerno izabrao pravoslavni praznik – Svete Trojice – za napad na Sevastopolj, što govori o suštini kijevskog neonacističkog režima i njegovoj patološkoj mržnji prema svemu što je rusko.
Prema njihovim rečima, raketni napad na Sevastopolj i teroristički napadi u Dagestanu, koji su se dogodili u istom danu, ukazuju na to da se teroristi kontrolišu iz jednog centra, a njihov zadatak je da destabilizuju situaciju u Rusiji, prošire paniku i izazovu protesna osećanja protiv moskovskih vlasti, što bi za Kijev i, pre svega, Zapad bio važan element hibridnog rata.
Eksperti smatraju i da je napad na Sevastopolj „svojevrsni odgovor na nedavne mirovne predloge ruskog predsednika Vladimira Putina“, koji su i dalje na snazi.
Putin je 14. juna, dan uoči početka konferencije o Ukrajini u Švajcarskoj, najavio spremnost za mirne pregovore u cilju rešavanja ukrajinske krize i naveo uslove neophodne za to – neutralan, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija, povlačenje trupa sa novih ruskih teritorija – Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške oblasti... U svakom slučaju, Rusija ne predlaže zamrzavanje sukoba već njegov prekid. Putin je poručio da predlog Rusije za rešavanje krize u Ukrajini neće zauvek stajati na stolu.
Šta je razbesnelo Amerikance
Eksperti ocenjuju da postoje i drugi razlozi zašto je izvršen ovaj napad. Jedan od njih je „osveta Kijeva“, jer kijevski režim ne može da se pomiri sa činjenicom da je Krim bio i ostao ruski. Drugo, pokušavaju da unište infrastrukturu Crnomorske flote, čija se baza nalazi u Sevastopolju. Namera je i da se upropasti letnja sezona na Krimu i tim poluostrvo ekonomski oslabi.
Osim toga, Ukrajina namerno provocira Rusiju kako bi Zapadu dala više razloga da pomogne Ukrajincima.
Eksperti napominju da ruske oružane snage sada rade na poboljšanju vazdušne i protivraketne odbrane. Prema njihovim rečima, neophodno je uništiti neprijateljske raketne sisteme pre lansiranja - „to nije lako, ali je moguće“.
Napad ukrajinskih snaga na plažu u Sevastopolju je eskalacija, pošto Vašington želi da započne „totalni rat“.
„Imam osećaj, prolaze mi kroz glavu takve misli da Amerika direktno gura Evropu u sukob sa nama, u direktan sukob sa nama. Da li je Evropa za to spremna ili nije Amerikancima to nije važno - oni se bave sasvim drugim stvarima. A uzgred, mi smo im te poslove pokvarili kada je naš predsednik otišao u Severnu Koreju i Vijetnam. Ispostavilo se da su Amerikanci tamo hteli da ‘tiho’ izgrade novo utvrđenje, uporište, novu citadelu, a mi smo im te planove pokvarili, jer su te zemlje potpisale odgovarajući sporazumi sa nama. Tako su se američki planovi urušili i jasno je da su oni sada besni, zaključio je Leonkov.
U Sevastopolju i na Krimu je 24. jun proglašen danom žalosti. Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće stanovnicima Sevastopolja.