Ono što ovogodišnje debate republikanskog i demokratskog kandidata na američkim predsedničkim izborima čini drugačijim od prethodnih je najpre to što su, za razliku od prethodnih, dogovorene direktno. Prethodne debate dogovarala je dvopartijska komisija, koja je ovaj put isključena iz procesa, objašnjava novinar i kolumnista RT Balkan Nebojša Malić.
Podsećamo, Donald Tramp i Džozef Bajden sučeliće se u dve debate – prva je zakazana za 27. juni, a druga za 10. septembar. Debate će biti održane u uslovima kada je američka politička scena, kao i javnost oštro podeljena – Tramp Bajdena optužuje da je „senilan i korumpiran“, dok Bajden Trampa proziva da je „neozbiljan i opasan po demokratiju“.
Debate po Bajdenovim uslovima
Prema Malićevim rečima, ono što još zakazane debate čini drugačijim od prethodnih jeste i to što je Tramp bezuslovno pristao na sve uslove koje je Bajdenov izborni štab postavio pred njega. Prenosiće ih mejnstrim mediji, poput CNN i ABC, koji su na Bajdenovoj strani, a vodiće ih novinari koji su klevetali Trampa dok je bio predsednik, a Bajdena hvalili.
„Dogovorili su se da nema publike, znači da Bajden može da radi šta hoće; dogovorili su se da isključe mikrofon onome ko ne govori, tako da oni mogu da isključuju Trampa, a on ne može da interveniše. I dogovorili su se da kandidati sede, tako da Bajdenova slabost neće biti toliko očigledna“, navodi Malić.
Nikome nije jasno zašto je Tramp pristao na ovakve uslove, čak ni njegovim pristalicama, koje navode da su uslovi jako loši, jer se Tramp po svim anketama kotira mnogo bolje od Bajdena, dodaje naš sagovornik.
„Mislim da je to uradio čisto zato što ga je ovaj prozvao, pa hajde da ti izađem na megdan, da ne ispadnem kukavica“, kaže on.
Ranije, kada je među glasačima bilo dosta neopredeljenih, debate predsedničkih kandidata uticale su na opredeljenja građana kako će glasati. Tako je, kada je Tramp 2016. bio relativna nepoznanica, na opredeljenje glasača uticalo to kako se ponašao u debati sa Hilari Klinton – pratio ju je po bini kao ajkula i bezobrazno odgovarao na njene opaske (Hilari Klinton: „Hvala Bogu što ti nisi predsednik“. Tramp: „Da sam predsednik, ti bi bila u zatvoru“.), objašnjava Malić. U verbalnom okršaju sa Trampom, Hilari Klinton je ispala slaba.
„Međutim, sada, kada su skoro sve vesti cenzurisane i kada imate kampanju preko društvenih mreža, kada imate tabore koji su do te mere izolovani jedni od drugih da na istom ekranu ne vide istu realnost, nego svako vidi ono što želi da vidi, staviti dva starija bumera u televizijski studio i tražiti od ljudi koji gledaju TV, a to je jako mali broj uglavnom starijih Amerikanaca da se opredeljuju kada su se već opredelili, za mene je gubitnički način razmišljanja“, ocenjuje Malić.
Cilj debata – ogaditi Trampa starijim glasačima
Ispada da Bajdenov štab cilja na starije glasače, a zapravo ima problem sa omladinom. Da su debate organizovane na nekoj od društvenih mreža, to bi imalo smisla. Zato, kako kaže, televizijska debata ima smisla samo ako nije pokušaj Bajdenove kampanje da apeluje na svoje glasače, nego da deprimira Trampove glasače i prikaže bivšeg predsednika kao arhinegativca koji bi ljudima trebalo da se zgadi.
„Ne znam koliko će im to uspeti, jer Bajden sam po sebi nije jako ubedljiv. Možda je nekada, u mlađim danima bio, ali sada više nije. Videćemo na šta će sve to da izađe, ali sve skupa mislim da je uzaludna priča u nekom pozitivnom smislu. Jedino što bih mogao da vidim kao potencijalni učinak tih debata je da Bajden uspe u nekoj meri da ogadi Trampa nekim starijim Amerikancima koji ne bi glasali za njega jer hoće da komšije misle da su fini“, ističe Malić.
Međutim, vreme za finoću u Americi je prošlo, dodaje Malić – posle 2020. postalo je jasno da je finoća slabost na koju igraju vrlo cinični i manipulativni ljudi.
Iz svih ovih razloga naš sagovornik nije ubeđen da će debate uticati na opredeljenje birača. Jedini američki predsednik koji je imao dva nevezana mandata bio je Grover Klivlend, koji je bio predsednik od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Pred Amerikancima je sada istorijska šansa jer imaju priliku da uporede dvojicu kandidata koji su obojica obavljali predsedničku dužnost i tačno znaju kako se koji od njih dvojice ponašao tokom mandata. Jedino je pitanje hoće li izbori biti iole pošteniji nego 2020.godine, zaključuje Malić.
Pogledajte i: