Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije, Vladislav Jovanović, ocenjuje komentare koji iz Vašingtona i Brisela dolaze kao odgovor na posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Severnoj Koreji i Vijetnamu.
Podsećamo, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i američki državni sekretar Entoni Blinken su na potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje reagovali promptno, izražavajući „duboku zabrinutost“. Takođe, Putinov avion još nije ni sleteo u Hanoj, vijetnamsku prestonicu, a Vašington je upozorio vijetnamsko rukovodstvo da rizikuje da normalizuje ruska „očigledna kršenja međunarodnog prava“.
Američka nervoza zbog rusko-korejskog saveza
Prema Jovanovićevim rečima, Zapad je poprilično iznenađen radikalnim načinom na koji se Rusija ponaša u odnosu na duboku i produženu zapadnu agresiju.
Ciljevi Zapada bili su i ostali kolaps ruskog političkog, ekonomskog i socijalnog sistema, a možda čak i komadanje Rusije, kako stoji u nekim zapadnim najambicioznijim planovima. Sveobuhvatni agresivan pritisak na Rusiju deo je i odgovora zapadnog bloka na izazove koje pred njega sve upornije, odlučnije i izvesnije stavljaju zemlje oko BRIKS-a i ŠOS-a.
„Zbog toga su se, po mom mišljenju, Amerika i njeni saveznici odlučili, ne na defanzivnu politiku, već na agresivno nastupanje, kako bi zapošljavanjem ukupnog potencijala Rusije, pa i Kine preko dinamiziranja pitanja Tajvana, dobili na vremenu da se prestroje i da barem za neko vreme zadrže preraspodelu moći u svetu koja je uveliko počela“, smatra Jovanović.
Amerika je priželjkivala da će Rusija da se stavi u poziciju sveukupne odbrane i da neće odgovoriti kontramerama na zapadne pritiske – da se svojom ukupnom vojnostrategijskom moći približi američkim granicama. Međutim, to je učinjeno uplovljavanjem ruskih bojnih brodova u Havanu, a i manevrima ruske mornarice u Baltiku i na Dalekom istoku, u blizini Aljaske, dodaje on.
Do sada, Rusija je prema svojim agresivnim konkurentima u međunarodnoj areni nastupala sama. Sada je, taj prag pređen i Rusija je sa Severnom Korejom ušla u direktno vojno-strategijsko savezništvo.
„To je već nagoveštaj da bi Rusija mogla da ide i dalje i da bi formiranje vojnog saveza kao pandana NATO-u moglo da bude u toku. To govorim pod pretpostavkom da bi moglo da se krene u tom pravcu, ne znam da li je to zaista u mislima Rusije“, ocenjuje Jovanović.
Poseta Vijetnamu „prst u oko“ Americi
Ipak, čini se da je Putinova poseta Hanoju poseban „prst u oko“ Vašingtonu. Pre oko godinu dana, Vijetnam je posetio i američki predsednik Džo Bajden. SAD smatraju Vijetnam zemljom od posebnog značaja i u poslednjih nekoliko decenija uveliko mu se približavala, nastojeći da se zaboravi šta je tamo počinila između 1965. i 1975, objašnjava naš sagovornik.
Amerika nastoji da Vijetnam uvede u orbitu južnoazijskih zemalja kojima bi se Kina strategijski okružila, kako ne bi mogla da pokazuje ambicije u tihookeanskom prostoru.
„Ukrajina i Tajvan su one šibice koje mogu trajno da se održavaju i po potrebi potpaljuju, kako bi se energija Rusije i Kine sve više posvećivala odbrambenim zadacima i ne bi bila trošena na ambiciozno širenje uticaja na druge delove sveta preko BRIKS-a i drugih organizacija“, objašnjava Jovanović.
Međutim, spoljnopolitičke aktivnosti ruskog predsednika govore da je Rusija izašla iz čisto defanzivne odbrane prema agresivnim nastojanjima Zapada, koji je još 2008. Ukrajini ponudio članstvo u NATO-u, podseća on.
„Sada dolazi do početka prestrojavanja oponenata Americi u azijskom prostoru. Tu je još i Iran, i Kina koja još nije sasvim odgovorila na pretnje okruživanjem. Vode se bitke za Vijetnam, kao i za Indiju, jer Amerika nastoji da je drži barem na pola puta, ako ne može da je privuče sebi“, kaže Jovanović.
Amerika je zabrinuta jer nije na putu da u Aziji formira vojni savez, nekakav „azijski NATO“, koji bi se ponašao veoma izazivački prema Rusiji i Kini.
Situacija se za Zapad komplikuje i ako se uzme u obzir da će se veoma skoro u Kazanju održati novi susret zemalja BRIKS-a – još se ne zna sa kojim će inicijativama Rusija istupiti, kao i kakvi će biti predlozi drugih članica ove organizacije. Ono što je, kako smatra naš sagovornik, izvesno, jeste da će taj susret dati novi kvalitet politici BRIKS-a.
To će još više zabrinuti Zapad, koji je još uvek uveren u svoju nadmoć uprkos tome što je sve više vidljivo da tu nadmoć sve češće ne može da materijalizuje, zaključuje Jovanović.
Pogledajte i: