"Potrebno je uzimati redovno terapiju, unositi dosta tečnosti, najbolje vodu ili prirodne sokove poput limunade. Ne gazirane sokove i druge tečnosti. Hrana da bude lagana, što više voća i povrća i izbegavati masnu i tešku hranu", kazao je za Tanjug Pajović.
On navodi da su najugroženije grupe kardiovaskulrani bolesnici, osobe sa hroničnim opstruktivnim bolestima pluća i astmom gde može doći do spazma mišića i do pogoršanja osnovne bolesti.
On je istakao da po visokim temperaturama dolazi do promene viskoziteta krvi, te kako je rekao može doći do tromba, odnosno šloga ili infarkta.
"Kod kardiovaskularnih bolesnika može doći do poremećaja ritma. Pacijenti koji imaju visoki krvni pritisak, hipertenziju treba da obrate pažnju, jer po visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova i onda treba umeriti ili možda prepoloviti terapiju i kontrolisati krvni pritisak", rekao je Pajović.
On je preporučio da se obaveze usklade u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kao i boravak u rashlađenim prostorijama ili u hladovini na otvorenim prostorima.
"Vreme je bazena i kupanja na rekama. Jako je bitno ne ulaziti naglo u vodu jer to može dovesti do srčanog zastoja,već se pre toga rashladiti", zaključio je Pajović.
Pogledajte i: