Bela pečurka proizvodi enzime koji razgrađuju lignin, polimer koji povezuje celulozna vlakna biljaka, a ovi enzimi mogu da razgrađuju i druge supstance, objasnili su holandski naučnici u studiji objavljenoj u Springerovom časopisu „Primenjena mikrobiologija i biotehnologija”.
Primetili su da nije bilo mnogo koristi od supstrata koji je ostao posle berbe šampinjona u Holandiji, zbog čega se u velikim količinama otprema u Nemačku gde se potom koristi kao đubrivo.
Zagađivači da snose najveće troškove
Imajući to na umu, odlučili su da testiraju koliko bi supstrat mogao da bude efikasan u uklanjanju zagađivača iz vode. Osam supstanci, uključujući hemikalije iz herbicida, kofein i farmaceutske proizvode, dodaje se u vodu, a zatim kombinuje sa fragmentima supstrata. Otkrili su da je, u zavisnosti od supstance, supstrat u roku od nedelju dana uklonio čak 90 odsto organskih mikrozagađivača iz vode.
U Ujedinjenom Kraljevstvu posebno raste zabrinutost zbog zagađenja vode. Prošle godine, istraživači sa Univerziteta Brunel u Londonu i Univerziteta u Portsmutu pronašli su više od 50 hemikalija u morskoj vodi na južnoj obali Engleske, uključujući farmaceutske proizvode i pesticide. Evropska investiciona banka je u izveštaju o mikrozagađivačima u vodi iz 2023. godine upozorila da ih konvencionalne metode prečišćavanja ne uklanjaju u potpunosti i da su troškovi dodatnog tretmana „značajni“, piše Si-En-Bi-Si.
Pečurke mogu da imaju „efekat usisivača” za nanoplastiku u zemljištu
© Sputnik / Lola Đorđević
Na tom tragu evropski zakonodavci su još u aprilu odobrili nove mere za tretman otpadnih voda u urbanim sredinama. Da bi pokrili dodatne troškove kvartarnog tretmana, odnosno uklanjanja širokog spektra mikrozagađivača, u skladu sa principom „zagađivač plaća“, proizvođači farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda koji dovode do zagađivanja gradskih otpadnih voda treba da doprinesu s najmanje 80% troškova dodatnog pročošćavanjakroz šemu . proširena odgovornost proizvođača (EPR). Ali, izgleda da Engleska još nema planove za uvođenje sličnih pravila.
Ne manjka ni primera mikroremedijacije u kojoj su gljive „uskočile” da odbraneživotnu sredinu i saniraju štetne materije u zemljištu i vodi. Ekvadorske farme su ih koristile za čišćenje amazonske prašume posleizlivanja nafte.
Efekat usisivača
Stanovnici okruga Sonoma u Kaliforniji koristili su pečurke bukovače da uklone toksine iz prirodne sredine koja je stradala od požara, dok su na Novom Zelandu istraživačke gljive korišćene za tretiranje tla kontaminiranog pesticidom PCP. U Klivlendu, jedna arhitektonska firma čak podržava upotrebu pečuraka za rušenje napuštenih gradskih kuća.
Studija koju su Van Brenk i kolege objavili u maju pokazala je da su pečurke veoma korisne i da supstrat kao i čaj, dobijen njegovim namakanjem, mogu da uklone boje za tekstil iz vode. Uzimajući u obzir navedene primere, mogli bismo da se zapitamo zašto upotreba pečuraka za čišćenje životne sredine nije dobila širu primenu.
Dajen Purčejz, profesor ekološke biotehnologije na Univerzitetu Midlsek, pokazala je da je to prvenstveno zbog nedostatka investicija.
„Uključivanje dodatnog koraka u sistem za prečišćavanje otpadnih voda zahteva početno ulaganje za promenu postojeće infrastrukture“, smatra ona.
Za prečišćavanje velikih količina otpadnih voda korišćenjem pečuraka neophodan je multidisciplinarni pristup, odnosno saradnja inženjera zaštite životne sredine sa svim ostalim zainteresovanim stranama, naglasila je ona.
Paola Mikaela Mafla Endara, biolog sa Univerziteta Lund u Švedskoj, ističe da bi trebalo da postoji više „mostova” koji povezuju istraživanja u ovoj oblasti. Inače, reč je o koautorskim studijama objavljenim 2023. godine, u kojima naučnici tvrde da pečurke mogu da imaju „efekat usisivača” za nanoplastiku u zemljištu.
Pogledajte i: