Ovako najavu generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga, da će Severnoatlantska alijansa staviti svoje nuklearne potencijale u stanje borbene gotovosti komentariše gostujući profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), dr Stevan Gajić.
Stoltenberg je, podsećamo, u izjavi za britanski „Telegraf“, objasnio da NATO mora da demonstrira svoj nuklearni arsenal svetu kako bi poslao direktan signal svojim neprijateljima.
Kako je rekao, Kina aktivno ulaže u svoj nuklearni arsenal, koji će, prema njegovim rečima, do početka 2030-ih godina dostići hiljadu bojevih glava.
„A to znači da će se NATO, u ne tako dalekoj budućnosti, verovatno susresti sa nečim sa čime se ranije nije suočavao, a to su dva potencijalna protivnika sa nuklearnim oružjem – Kina i Rusija. I, naravno, to povlači posledice“, napomenuo je Stoltenberg.
Prema Gajićevim rečima, kako bi izgledao svet ukoliko NATO zaista stavi nuklearno naoružanje u stanje borbene gotovosti, možemo naslutiti na osnovu analogije sa aktuelnim događajima, jer već imamo eskalaciju koja svet dovodi u opasnost od nuklearne razmene – zapadne države odobrile su Ukrajini da upotrebljava njegovo oružje u dubini ruske teritorije.
Zapad nije svestan svoje inferiornosti
U praksi, to znači da bi Zapad mogao da se suoči sa protivudarima sličnim oružjem sa ruske strane. Taj princip može da posluži kao model za ono što će se dogoditi ako NATO stavi nuklearno oružje u stanje pripravnosti.
S obzirom da Zapad ne može da pobedi Rusiju konvencionalnim oružjem, poteže pitanje nuklearnog oružja kao sledeću opciju – jedino što nisu svesni svoje inferiornosti kada je u pitanju i ovo naoružanje.
„Inferiorni su zato što i Rusija i Kina, ali i Severna Koreja i Iran imaju hipersonične rakete. Do sada ni jedna zapadna zemlja, pre svega SAD, nije napravila uspešan analog tome“, ističe Gajić.
Kriza je, podseća naš sagovornik i počela time što je Zapad odlučio da razmesti svoje rakete u istočnoj Evropi pod izgovorom da gradi „protivraketni štit“ od Irana, kako su tada uveravali Rusiju, međutim, sada smo došli do toga da se pominje potencijalna primena nuklearnog oružja što je, kako kaže, zastrašujuće.
Zapad zveckanjem oružja odbija mirovne inicijative
Stručnjak za međunarodne odnose, dr Srđan Perišić, napominje da kategorije poput Hladnog rata više ne važe – nalazimo se u periodu permanentnog rata, objašnjava on. Imamo vruće ratove i trku u naoružanju na svim nivoima i u svim segmentima.
On podseća da je NATO u strategiji do 2030. jasno označio Rusiju i neke druge nuklearne države kao potencijalnu pretnju za Zapad.
„To jasno stoji u njihovoj doktrini iz 2022. tako da to što će staviti nuklearne snage u stanje borbene gotovosti sve već piše i ništa nije neočekivano“, objašnjava Perišić.
Veoma je zanimljivo što Stoltenbergova izjava dolazi nakon neuspele mirovne konferencije o Ukrajini, koju je Zapad organizovao u Švajcarskoj i govora Vladimira Putina u kome je on izneo ruski predlog za uspostavljanje mira u Ukrajini, dodaje on.
„Mislim da SAD i NATO ne žele da se sukob u Ukrajini završi i zato je Stoltenbergova pretnja više usmerena ka Rusiji, pa tek onda ka Kini i nekakvom budućem jačanju njenog nuklearnog potencijala. Kina je još uvek na drugom mestu u percepciji SAD. Ovo je pre svega poruka Rusiji da Zapad odbija sve inicijative koje je Putin pokrenuo“, smatra Perišić.
Dodajmo i da je Ruski predsednik Vladimir Putin ranije ovog meseca, na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu izjavio da Moskva ne zvecka nuklearnim oružjem. On je upozorio da ne treba olako shvatati pitanje upotrebe oružja za masovno uništenje.
Pogledajte i: