Ovako bivši diplomata Branko Branković tumači potencijalne posledice koje bi usledile ukoliko se ne bi sprovele određene promene u radu ove međunarodne institucije.
Šefovi BRIKS-a usvojili su zajedničku izjavu u kojoj su, između ostalog, izrazili podršku reformi UN, sa ciljem da se pretvori u demokratičnu i efikasnu međunarodnu organizaciju. Oni su naveli da je neophodno da u Savet bezbednosti uđu predstavnici zemalja u razvoju, kako bi to telo moglo prikladno da reaguje na aktuelne globalne izazove i podrži legitimne težnje tržišnih ekonomija Afrike, Azije i Latinske Amerike, sa ciljem da i one dobiju aktivniju ulogu u međunarodnoj zajednici.
Ideja BRIKS-a da se reformišu Ujedinjene nacije nije toliko nova, koliko je puno puta ponavljana, kaže Branković. On podseća da su se i ranije javljale određene ideje o promeni, ali da to nikada nije realizovano. Branković ističe da su Ujedinjene nacije kao takve i dalje veoma validne i dobre, ali da pojedine zemlje članice, pogotovo Velike sile, ne poštuju ono što su same potpisale.
Svojevremeno se dugo govorilo da se, pre svega, mora reformisati Savet bezbednosti. Tu je uvek bilo svakojakih ideja, kaže naš sagovornik, i nikada nije bilo sporno da bi broj od deset nestalnih članica SB UN trebalo, možda, povećati i na dvadeset. Ipak su važeća pravila ustanovljena dosta davno, a danas postoje 193 članice. Tu, kaže Branković, nije bilo nikakvog spora.
Takođe se dosta govorilo o tome da se poveća i broj stalnih članica SB, pri čemu ima ozbiljnih kandidata iz raznih regiona, kaže Branković. Iz Azije se kao kandidati javljaju Japan i Indija, iz Latinske Amerike Brazil i Argentina, iz Afrike Južnoafrička republika i Nigerija… Primera ima još, ali je i tu načelna saglasnost uspostavljena, u smislu da i tu može doći do proširenja. Međutim, objašnjava bivši diplomata, sve je stalo kada je postavljeno pitanje da li bi tim novim stalnim članicama Saveta bezbednosti trebalo dati i pravo veta.
E oko toga se onih pet zemalja koje imaju pravo veta nisu mogle složiti. Lično mislim da će to biti teško izvodljivo, pogotovo u ovoj sadašnjoj međunarodnoj konstelaciji kada imate situaciju u Ukrajini, na Bliskom Istoku, kada imate stalno neke napetosti i u ovom trenutku kada se postojeći međunarodni poredak, koji je bio unipolaran, ruši. Postojao je samo jedan jedini „komandant parade“ u liku Sjedinjenih Američkih Država, potpomognut jednim brojem evropskih zemalja koje su, između ostalog, odlučili i da bombarduju Jugoslaviju, a sada je sa tim potpuno gotovo.
Predstavnici Indije, Irana i UAE na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ BRIKS neće rat nego saradnju
Branković podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin nakon razgovora sa predsednikom Kine Si Đipingom jasno izjavio da BRIKS radi na formiranju novog međunarodnog poretka koji će biti baziran na međunarodnom pravu. Takvo stanovište je prihvatljivo za sve zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerika, a Branković očekuje i veliki priliv zahteva iz tih zemalja da se pridruže BRIKS-u.
Videćemo kako će to sve da se razvija, ali je činjenica da nova politička snaga, nećemo govoriti o vojnoj jer se zna kakvi su vojno, već politička snaga u vidu BRIKS-a, ne nastupa u smislu ulaska u konfrontaciju sa postojećim G20 poretkom. Moj utisak je da BRIKS sprema svoj nastup na međunarodnoj sceni u cilju otvaranja dijaloga sa G20 i G7 i stvaranja tog multipolarnog sveta. Na samitu u južnoj Africi su i rekli da, ko želi da bude deo BRIKS-a, mora da se bori za multipolarnost, demokratiju i izdizanje zemalja u razvoju iz siromaštva u koje su ušle ne svojom voljom i uprkos tome što imaju ogromne količine prirodnih bogatstava.
Putu kojim ide BRIKS nema više zadržavanja, niti ga šta može zadržati. S jedne strane ogroman broj zemalja čeka da se toj organizaciji pridruži, dok je s druge svima jasno da je multipolarnost jedino rešenje kako za ekonomski rast, tako i za mir u svetu. Ako sve to zaživi kako treba, Branković zaključuje da se može očekivati čak i rast uloge Ujedinjenih nacija u međunarodnim odnosima, ukoliko naravno njena povelja i propisana pravila budu poštovana.
Pogledajte i: