Četbot, koji je deo projekta „Future You“, koristi digitalno ostarele profilne fotografije i sintetička sećanja da bi stvorio realističnu interakciju s budućom verzijom sebe.
„Cilj je promovisanje dugoročnog razmišljanja i promene ponašanja. To bi moglo da motiviše ljude da donose mudrije odluke u sadašnjosti koje optimizuju njihovo dugoročno blagostanje i životne rezultate, objasnio je Pat Pataranutaporn iz Medija Lab MIT-a.
Razgovor sa starijom verzijom sebe
U jednom primeru, učenica koja želi da bude nastavnik biologije razgovarala je sa simuliranom 60-godišnjom verzijom sebe. Četbot, koji se predstavljao kao penzionisana nastavnica, prisetila se da je pomogla učeniku koji se borio da poboljša svoje ocene.
„Bilo je tako lepo videti lice učenika ozareno ponosom i dostignućem“, odgovorio je čet-bot učenici.
Da bi koristili četbot, korisnici popunjavaju upitnik o svom trenutnom životu, uključujući njihove težnje, porodicu i prošla iskustva. Oni takođe postavljaju portret koji kompjuterski program postavlja da bi se stvorila vizuelizacija budućeg izgleda dotičnog korisnika. Ove informacije se zatim unose u veliki jezički model koji stvara koherentne sintetičke memorije za stariju verziju korisnika. Četbot, kojeg pokreće OpenAI GPT-3.5, predstavlja se kao starija verzija korisnika i raspravlja o životnim iskustvima na osnovu podataka koji su mu dostavljeni.
Pat Pataranutaporn je podelio lično iskustvo u kojem ga je četbot podsetio na prolaznost njegovih roditelja, pozivajući ga da provodi više vremena s njima.
„Seansa mi je dala novu perspektivu, što me i dalje pogađa“, rekao je on.
Ovo je samo potencijalna budućnost
Korisnici su obavešteni da njihovo „buduće ja“ nije predviđanje već potencijalni scenario zasnovan na njihovim trenutnim informacijama. Oni mogu da istražuju različite budućnosti menjajući svoje odgovore na upitniku.
Istraživanje naučnika sa MIT-a objavljeno je na repozitorijumu „arXiv“ i uključivalo je 344 volontera. Istraživanje je pokazalo da ćaskanje sa četbotom smanjuje anksioznost i jača vezu korisnika sa njihovom starijom verzijom sebe. Ta veza bi mogla da dovede do boljih životnih izbora, kao što su postavljanje ciljeva, vežbanje, zdrava ishrana i ušteda novca.
Ivo Vlaev, profesor bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Vorvik, pohvalio je projekat.
„On utelovljuje ideju podsticanja - suptilne intervencije osmišljene da usmere ponašanje na korisne načine - čineći budućeg sebe istaknutijim i relevantnijim za sadašnjost. Ako se efikasno primeni, ima potencijal da značajno utiče na to kako ljudi danas donose odluke imajući na umu svoje buduće blagostanje“, rekao je Vlaev, koji nije bio uključen u istraživanje.
Međutim, Vlaev je primetio da efikasnost zavisi od sposobnosti četbota da simulira smislene razgovore.
„Ako korisnici vide četbota kao autentičnog i pronicljivog, to bi moglo značajno da utiče na njihovo ponašanje. Međutim, ako interakcije izgledaju površne ili varljive, uticaj bi mogao biti ograničen“, zaključio je on, preneo je „Gardijan“.
Pogledajte i: