Kao što se i Drina uliva u Savu, grupe ljudi koji pristižu iz bočnih ulica Knez Mihailove, sa Terazija i iz Francuske slila se na Trg Republike, gde je održana centralna manifestacija Svesrpskog sabora.
Svi su iz različitih priča, različitog porekla i iz različitih krajeva, ali pripadaju istom narodu i zajedno dele njegovu kako slavnu, tako i vrlo često mučnu istoriju.
Od devojke koja je rođena i odrasla u Beogradu, do čoveka koji je sa svog ognjišta proteran, svi su se okupili da jasno, glasno i ponosno kažu ko su i šta su.
Slobodan, Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Slobodan, Svesrpski sabor
Beograd je (srpski) svet!
Ivana je rođena Beograđanka, a došla je, kako kaže, da podrži svoj narod.
Smatram da je dobro da se povezuju Srbi sa obe strane Drine. Moji roditelji su iz Republike Srpske i ja sam za nju neraskidivo vezana. Nema veze ko je gde rođen, niti gde je odrastao, mi svi imamo jednu veru, jedan narod i jednu istoriju. Sada živimo u dve države, ali mi smo mnogo više od toga. Drago mi je što je nešto ovakvo organizovano i osećam se, najbolje rečeno, prijatno, što se konačno radi na održavanju odnosa i zbližavanju Srbije i Srpske.
Ivana, Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Ivana, Svesrpski sabor
Sport, zdravlje, pravoslavlje
Nikolu i Lazara smo presreli dok su nosili vodu i grickalice svojim prijateljima. Oni su bokseri, a kasnije će, kao i mnogi drugi mladići i devojke iz različitih klubova i sportskih udruženja, učestvovati u programu manifestacije. Bokserski savez Srbije ih je okupio kako bi dali svoj doprinos. Jednog dana bi, kažu, bili ponosni da predstavljaju svoju zemlju kao bokserski reprezentativci, ali za sada će morati da se zadovolje skromnijim doprinosom.
Ovaj skup jeste bila dobra ideja jer se tako povezuju Srbi iz Srpske i Srbije. Meni su skoro svi sa Kosova i nemam porodičnih veza sa Srpskom, ali nema veze. Isto kao što mi je zemljak čovek iz Kragujevca ili Niša, tako mi je zemljak i neko iz Trebinja ili Banjaluke, rekao je Lazar za Sputnjik.
Nikoli je porodica sa majčine strane iz Srpske i kaže da se oseća zadovoljno i ponosno što se konačno i Srbi osvešćuju i rade na svom jedinstvu.
Lazar i Nikola, Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Lazar i Nikola, Svesrpski sabor
Odmah do boksera, stoji grupa fudbalera. Oni takođe učestvuju u sportskom delu programa, ali bi, kažu, došli „i ovako“, jer je ovo dan njihovog naroda i njegovog jedinstva.
Kapiten Uroš kaže da je činjenica da je došlo puno ljudi bitna, jer pokazuje da je mnogima stalo do poruke koja se danas šalje. Bitno je, kaže on, da se zna da narod ovo podržava. Sava ističe da je za srpski narod najbitnije da se drži zajedno, a Mihajlo smatra da treba više ovakvih skupova organizovati.
Srba ima i van Srbije, širom regiona, po Evropi i svetu. Treba svima da pokažemo da nas ima, da se držimo kao tim i da smo uvek jedni uz druge, nezavisno od grada ili države u kojoj živimo, zaključio je Mihajlo.
Mladi fudbaleri ,,Crvene Zvezde", Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Mladi fudbaleri ,,Crvene Zvezde", Svesrpski sabor
„Genocidni“ bračni par Nenad i Nada
Bračni par NN, kako Nada voli da kaže, došli su na današnji skup čak iz Pančeva. Inače su iz Posavine, ali su za vreme rata morali da se presele u Srbiju.
Bitno je organizovati ovakve skupove kako bi se pokazalo da nas Drina nije razdvojila, nego sastavila. Bitno je da što više ljudi bude ovde, naročito iz Beograda i Srbije, rekao je Nenad za Sputnjik, dok je njegova supruga Nada dodala i to da je bitno jačati jedinstvo srpskog naroda uopšte svuda i stalno.
Nenad je rekao kako ovaj sabor ne shvata kao politički skup, već skup ujedinjenja srpskog naroda. Nada se da će se Republika Srpska osamostaliti i jednog dana pripojiti Srbiji, „da konačno budemo jedna zemlja“, a supruga Nada se nadovezala rekavši da Srbi, zarad sebe, moraju biti složniji.
Po Nenadovom mišljenju, svako bi trebalo da dođe na ovakav skup, bez obzira na političko uverenje, jer je narod iznad svega, a trebalo bi poslati i poruku o jedinstvu u svet i komšiluk.
Meni je, recimo, mnogo zasmetala ta rezolucija Ujedinjenih nacija gde smo mi optuženi za genocid. Ja sam proteran iz svoje kuće i došao sam 1992. u Srbiju i mene neko naziva genocidnim? Niko ne brine o Srbima koji su stradali. Ko god je činio zločine nek' za njih i odgovara, nema problema, ali zločini prema Srbima se uopšte ne razmatraju, niti im ko pridaje značaja. E zato je bitno da smo danas ovde. Moramo da se držimo zajedno, jer nam bez toga nema spasa, zaključio je Nadin suprug Nenad.
Bračni par Nenad i Nada, Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Bračni par Nenad i Nada, Svesrpski sabor
Pozdrav za baku!
Dunja ima deset godina i na skup je došla sa mamom, tatom, starijim bratom i mlađom sestrom. Mnogo joj se sviđa što je danas srela ljude koji, kao i ona, imaju nekog svog u Republici Srpskoj i što neki od njih govore kao i njena baka.
Došli smo da podržimo Srbiju i Republiku Srpsku. Ovo je za mene bitan dan jer tamo imam baku koja živi u Vlasenici i mnogo volim da idem kod nje. Mama i tata nam stalno govore da je bitno da znamo ko smo, odakle smo i kome pripadamo, izjavila je Dunja, koja nas je zamolila da prenesemo pozdrave njenoj baki.
Dunja i njena mama, Svesrpski sabor
© Sputnik / Milica Trklja / Dunja i njena mama, Svesrpski sabor
Pogledajte i: