„Niko ne osporava da se Balkan istorijski nalazi u centru Evrope i da je uvek imao svoju tranzitnu ulogu, i u istorijskom, i u bezbednosnom, i u ekonomskom smislu. Rezultat toga je bio da su nakon raspada bipolarnog sistema međunarodnih odnosa i nakon raspada Jugoslavije sve zemlje Balkana izabrale put prema Evropskoj uniji. Ipak, ako pogledamo objektivnije, ostaje još 30, 35 do 40 odsto. I to čine zemlje koje su još pre 20 godina bile u razvoju, to su pre svega Kina, pa i Rusija, kao i druge zemlje iz regiona“, navodi Entina, koja učestvuje na skupu „Balkanski dijalog“ u Ruskom domu u Beogradu.
Prema njenim rečima, važnu perspektivu za razvoj ekonomske saradnje predstavlja i povezivanje s arapskim zemljama, prevashodno bliskoistočnim.
„Tu su i arapske zemlje, prevashodno zemlje Bliskog istoka, na koje smo navikli da gledamo kao na zemlje iz kojih stiže radikalni islam. Ipak, to su zemlje koje su sada započele blisku ekonomsku i političku saradnju, kako sa svojim istorijskim partnerima, poput Albanije i Bosne, tako i s partnerima poput Srbije, Crne Gore, Slovenije“, istakla je Entina.
Entina Jekaterina Genadjevna, rukovodilac Odeljenja za crnomorsko-sredozemnomorska istraživanja Instituta Evrope Ruske akademije nauka
© Sputnik / Lola Đorđević
BRIKS nije alternativa za EU
Govoreći o perspektivi za saradnju Balkana sa zemljama BRIKS, Entina je istakla da ta organizacija ne može biti jednoznačna alternativa Evropskoj uniji, budući da ni u političkom, ni u ekonomskom smislu nije koncipirana kao taj savez, ali da omogućava saradnju kako balkanskim, tako i svim drugim zemljama na nivou bilateralnih odnosa.
„BRIKS u ovom trenutku ne može da se posmatra kao alternativa Evropskoj uniji, zato što s naučne tačke gledišta ta dva saveza ne mogu da se porede. Ipak, on jeste alternativa u smislu međunarodnog diplomatskog dijaloga i to veoma realna alternativa. U tom smislu, jedna od tema ovog skupa jeste i diskusija o tome kakvo mesto bi Balkan mogao da zauzme u okviru šire političke saradnje i diplomatskih odnosa. Saradnja među balkanskim zemljama jeste moguća, uprkos pritiscima koje Zapad vrši pre svega na Srbiju. To je više nego realno, jer ekonomska saradnja već postoji i ona je izgrađena još pre desetak godina i razvija se i u ovoj deceniji“, smatra Entina.
Borba za Balkan se pojačava
Balkan je oduvek bio veoma važno mesto u Evropi i ništa se ni danas nije promenilo, rekao je izvršni direktora Fondacije za podršku javnoj diplomatiji Leonid Dračevski, obraćajući se učesnicima „Balkanskog dijaloga“ u Ruskom domu.
„Možda su se promenili neki spoljni znaci, ali je apsolutno tačno da borba za Balkan ne samo da traje nego se i pojačava. Veliki je broj zainteresovanih – od SAD do neposrednih suseda koji pažljivo prate situaciju i pokušavaju da poboljšaju svoje karte, ponekad ne sasvim poštene i često obeležene“, rekao je Dračevski.
Dračevski Leonid Vadimovič, izvršni direktor Fondacije za podršku javne diplomatije A.M. Gorčakov
© Sputnik / Lola Đorđević
Naučno-obrazovni program „Balkanski dijalog 2024“ održava se u Ruskom domu od 4. do 8. juna u organizaciji Fondacije za podršku javnoj diplomatiji „Aleksandar Gorčakov“ iz Moskve.
U okviru ovog programa na godišnjem nivou razmatraju se aktuelna pitanja kulturnog i političkog razvoja, a ovogodišnji program čine diskusije o civilizacijskoj, duhovnoj i istorijskoj multidimenzionalnosti balkanskog prostora, koja omogućava zemljama regiona da sprovode multilateralnu spoljnu politiku i da sarađuju ekonomski.
Učesnici konferencije su buduće ruske diplomate, studenti Naučno-istaživačkog instituta „Viša škola ekonomije“, Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose i drugih visokobrazovnih ustanova.
Na otvaranju skupa studentima su se obratili i direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov i doktor političkih nauka Katarina Entina.
Prema njerečima Dračevskog, sadašnji ruski studenti, buduće diplomate, razumeju specifičan položaj srpskog rukovodstva, koji se pridržava vojne neutralnosti.
„Mislim da su studenti u ovom trenutku toliko potkovani da je ponekad potrebno slušati njih, umesto da se njima nešto govori“, rekao je ruski diplomata.
Tokom prvog dana studentima su se obratili politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Odeljenja za istoriju istočne Evrope posle Drugog svetskog rata Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka Kaori Kimura i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Irina Antanasijević.
Učesnici skupa će u okviru foruma u grupama napraviti interaktivnu mapu centralnih oblasti Beograda s maršrutama koje vode do objekata koji su podignuti zahvaljujući ruskoj emigraciji.