Prema njegovim rečima, pored napuštanja jednostranog moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa Rusija bi mogla da preduzme korake u oblasti nuklearnog obuzdavanja ako Amerika rasporedi svoje rakete u Evropi ili azijsko-pacifičkom regionu.
„Realizacija takvih planova o razmeštanju raketa srednjeg i kraćeg dometa neće ostati bez naše reakcije. Između ostalog, u tom slučaju ćemo odustati od jednostranih ograničenja koje je uvela Rusija nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa. Ne isključujemo dodatne korake u oblasti nuklearnog obuzdavanja: sve američke isturene rakete moći će da pogode komandna mesta i lokacije naših nuklearnih snaga. Odluke o ovim pitanjima su u nadležnosti predsednika Ruske Federacije“, rekao je ministar za Sputnjik.
Kako je naveo, razmeštanje američkih kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu „stvaraće ozbiljan bezbednosni izazov za Rusku Federaciju“.
„Inače, to je problem ne samo za nas. U zajedničkoj izjavi posle nedavne posete ruskog predsednika Putina Kini navedeno je da takvi destabilizujući koraci Sjedinjenih Američkih Država predstavljaju direktnu pretnju i našoj zemlji i Kini. Zbog toga smo se mi i naši kineski partneri dogovorili da pojačamo saradnju kako bismo pružili otpor neodgovornom ponašanju Vašingtona koje podriva međunarodnu stabilnost“, naglasio je Lavrov.
Moskva i Peking saglasni su po pitanju značaja jačanja odbrambene saradnje, ne samo na bilateralnoj osnovi, već i u multilateralnim formatima – ali nije usmerena protiv trećih zemalja, napomenuo je on.
„U osnovi saradnje u vojnoj oblasti sa Kinom leži visok nivo međusobnog poverenja. Rusko-kineska saradnja usmerena je na jačanje međunarodne bezbednosti i ostvaruje se u skladu sa normama međunarodnog prava. Naši zajednički napori nisu usmereni protiv trećih zemalja. Naši kineski prijatelji i mi prinuđeni smo da uzimamo u obzir negativne vojno-političke trendove u azijsko-tihookeanskom regionu, kao i da usvajamo mere za eliminisanje njihovih posledica“, rekao je Lavrov.
Prema rečima ministra, Rusija i Kina dele stav kada je reč o saradnji u multilateralnim formatima.
„To shvatanje je zabeleženo u zajedničkoj izjavi potpisanoj za vreme državne posete ruskog lidera Vladimira Putina Kini. Konkretno, reč je o širenju razmera zajedničkih vežbi i borbene pripreme, patroli na moru i u vazduhu, kao i razvoju potencijala za zajedničko reagovanje“, objasnio je diplomata.
Govoreći o ideji hipotetičkog sazivanja međunarodne konferencije o rešavanju ukrajinskog sukoba uz učešće Moskve i Kijeva, Lavrov je ocenio da bi to mogao da bude nastavak težnje Pekinga ka stvaranju uslova za regulisanje krize.
„Ideju blagovremenog sazivanja međunarodne mirovne konferencije koja bi osigurala ravnopravno učešće Rusije i Ukrajine i razmatranje svih postojećih mirovnih inicijativa vidimo kao nastavak napora Pekinga za stvaranje uslova za regulisanje ukrajinske krize. Delimo stav da je pre svega neophodno eliminisati njene uzroke, osigurati legitimne interese svih strana a zatim postići dogovore zasnovane na principu jednake i nedeljive bezbednosti. Naglasiću još jednom – to predviđa uvažavanje postojeće stvarnosti koja je odraz volje ljudi koji tamo žive“, rekao je ministar.
Ministar je istakao da Moskva visoko ceni konstruktivnu politiku Pekinga u kontekstu ukrajinske krize i podsetio je da Kina „razume prirodu nastanka te krize i suštinu onoga što se dešava“.
Takođe je podsetio da je u februaru prošle godine Kina predložila plan za rešavanje sukoba. Ministar je dodao da je u aprilu ove godine kineski predsednik Si Đinping „pozvao na smanjenje tenzija u cilju uspostavljanja mira i stabilnosti, a ne dolivanja ulja na vatru i rukovođenja isključivo sopstvenim sebičnim interesima“.
„Želeo bih da se nadam da će Zapad i Kijev doneti prave zaključke“, rekao je Lavrov.
Glavne teze iz intervjua Sergeja Lavrova:
O mogućnosti mirnog dijaloga sa Ukrajinom:
▪Rešenje krize mora biti zasnovano na principu jednake i nedeljive bezbednosti.
▪Postoji mogućnost da se „ubrza“ političko rešenje krize – Zapad mora da prestane da isporučuje oružje.
▪Teško je zamisliti dijalog o miru s obzirom da je na vlasti u Kijevu „ratna partija“.
▪Moskva je otvorena za pregovore, ali o miru, a ne o primirju.
▪Moskva se nada da će se pre ili kasnije u Kijevu pojaviti snage koje brinu o interesima ukrajinskog naroda, ali za sada nema druge opcije osim da se nastavi SVO.
O isporukama novog oružja Kijevu:
▪Snabdevanjem Kijeva lovcima F-16, NATO pokušava da jasno stavi do znanja Rusiji da su Sjedinjene Države i alijansa „spremne bukvalno na sve“.
▪Ove isporuke Moskva posmatra kao „signal“ NATO-a u nuklearnoj sferi.
▪Vežbe Rusije i Belorusije uz upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja trebalo bi da urazume njihove protivnike.
O saradnji sa Kinom:
▪Moskva i Peking se slažu o potrebi povećanja odbrambene saradnje u različitim formatima.
▪Odnosi sa Kinom zasnovani su na visokom stepenu međusobnog poverenja, nisu usmereni protiv trećih zemalja.
▪Rusija i Kina su prinuđene da uzmu u obzir negativne trendove u azijsko-pacifičkom regionu i preduzmu mere da zaustave njihove posledice.
O odnosima sa Vašingtonom:
▪Belu kuću ne zanima sudbina civilnog stanovništva ruskih gradova, postala je saučesnik u zločinima u Kijevu.
▪Rusija može da preduzme korake u oblasti nuklearnog odvraćanja ako SAD rasporede rakete srednjeg i kraćeg dometa.
Pogledajte i: