„Više puta smo govorili, između ostalog i na najvišem nivou, da Rusija ostaje otvorena za pregovore. Međutim, treba jasno razumeti da se tu radi o miru, a ne o primirju. Nema smisla da dajemo protivniku pauzu koju će on ponovo iskoristiti za pregrupisavanje i naoružavanje“, istakao je Lavrov.
On je naglasio da teoretski postoji mogućnost da se „ubrza“ političko rešavanje ukrajinske krize.
„Da bi se to dogodilo neophodno je da Zapad prestane da pumpa Ukrajinu oružjem, a da Kijev obustavi borbena dejstva. Što se to pre dogodi, to će pre početi političko rešavanje situacije“, ocenio je Lavrov.
Takođe je kazao da Rusija smatra ideju o hipotetičkom sazivanju mirovne konferencije o ukrajinskom sukobu uz učešće Moskve i Kijeva mogućim nastavkom napora Kine da stvori uslove za rešavanje te krize.
„Delimo stav da je, pre svega, neophodno eliminisati osnovne uzroke krize, osigurati interese svih strana i da to bude praćeno postizanjem sporazuma na osnovu principa jednake i nedeljive bezbednosti. Još jednom naglašavam: to podrazumeva poštovanje realne situacije na terenu, koja je odraz volje ljudi koji tamo žive“, naglasio je Lavrov.
Međutim, kako je dodao, teško je zamisliti dijalog o miru, s obzirom na to da je u Kijevu na vlasti „ratna partija“. On je napomenuo da je 30. septembra 2022. godine u Ukrajini uvedena pravna zabrana za pregovore sa Rusijom.
„Ta partija nastoji, bar na rečima, da pobedi Rusiju na 'bojnom polju'. U takvim uslovima teško je zamisliti dijalog o miru“, istakao je Lavrov.
Takođe je konstatovao da su SAD postale saučesnik u zločinima Kijeva.
„U američkoj strategiji nacionalne bezbednosti Rusija je označena kao neposredna pretnja. SAD i NATO direktno govore da je njihov cilj da nanesu našoj zemlji 'strateški poraz'. U tom kontekstu, sudbina civilnog stanovništva ruskih gradova ne interesuje Belu kuću, koja je postala saučesnik u zločinima kijevskog režima“, ocenio je Lavrov.
Glavne teze iz intervjua Sergeja Lavrova:
O mogućnosti mirnog dijaloga sa Ukrajinom:
▪Rešenje krize mora biti zasnovano na principu jednake i nedeljive bezbednosti.
▪Postoji mogućnost da se „ubrza“ političko rešenje krize – Zapad mora da prestane da isporučuje oružje.
▪Teško je zamisliti dijalog o miru s obzirom da je na vlasti u Kijevu „ratna partija“.
▪Moskva je otvorena za pregovore, ali o miru, a ne o primirju.
▪Moskva se nada da će se pre ili kasnije u Kijevu pojaviti snage koje brinu o interesima ukrajinskog naroda, ali za sada nema druge opcije osim da se nastavi SVO.
O isporukama novog oružja Kijevu:
▪Snabdevanjem Kijeva lovcima F-16, NATO pokušava da jasno stavi do znanja Rusiji da su Sjedinjene Države i alijansa „spremne bukvalno na sve“.
▪Ove isporuke Moskva posmatra kao „signal“ NATO-a u nuklearnoj sferi.
▪Vežbe Rusije i Belorusije uz upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja trebalo bi da urazume njihove protivnike.
O saradnji sa Kinom:
▪Moskva i Peking se slažu o potrebi povećanja odbrambene saradnje u različitim formatima.
▪Odnosi sa Kinom zasnovani su na visokom stepenu međusobnog poverenja, nisu usmereni protiv trećih zemalja.
▪Rusija i Kina su prinuđene da uzmu u obzir negativne trendove u azijsko-pacifičkom regionu i preduzmu mere da zaustave njihove posledice.
O odnosima sa Vašingtonom:
▪Belu kuću ne zanima sudbina civilnog stanovništva ruskih gradova, postala je saučesnik u zločinima u Kijevu.
▪Rusija može da preduzme korake u oblasti nuklearnog odvraćanja ako SAD rasporede rakete srednjeg i kraćeg dometa.
Pogledajte još: