EKSKLUZIVNO Vulin preko Sputnjika poručuje Zapadu: Ne mrzimo Rusiju, volimo je! I šta ćete sad?

Ovo su glavne poruke potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina u ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik.

Vulin govori i o saradnji sa Ruskom Federacijom, problemima Srba na Kosovu i Metohiji, rezoluciji o Jasenovcu o kojoj će se raspravljati u crnogorskom parlamentu ali i o posledicama rezolucije o Srebrenici za BiH i predlogu Banjaluke za razdruživanje. Naravno, i o predstojećim lokalnim izborima u Srbiji.

Već je otvorena i ne verujem da je to bilo slučajno. Ne mogu da verujem da je u pitanju samo nemačka arogancija i da su, eto, hteli da operu sopstvenu biografiju. Vrlo je zanimljiv i izbor zemalja sponzora i kosponzora – Nemačka i Ruanda. Ruanda je bila deo nemačkog kolonijalnog carstva. Dakle, Nemačka i njene kolonije odlučile su da su Srbi genocidan narod. Sada nastaje bezobalna sloboda podsećanja na sve što smo radili jedni drugima i šta svi možemo da tražimo. Meni je neshvatljiva ta bahatost. Srednje ime Nemačke je genocid. Srednje ime Nemačke je Holokaust. Kad pomislite na Nemačku, ni danas, osamdeset godina nakon Drugog svetskog rata, ne pomislite na Be-em-ve ili Mercedes. Prvo pomislite na Holokaust, a onda na automobile. I oni takvi su odlučili da peru sopstvenu biografiju na teret Srba.

Nemačka želi da istakne svoju dominaciju u Evropi, a ovo je trenutno jedini način. Stalno se zaboravlja istorija, osim kada treba da se setimo Srebrenice. Nemci se osećaju moćnim, ali osećaju takođe i da stvari polako klize i da gube kontrolu. Ekonomija u Nemačkoj je lošija nego ikad. Baš zato im je potrebno da dokažu da nisu pogrešili i da Nemačka vodi Evropu, a kada Nemci govore glasom Evrope, to se jako loše završi. Svakome je jasno da je unipolarni svet mrtav i da, kako god se završi sukob u Ukrajini, mora doći do nove podele sveta u kojoj će se pitati Sjedinjene Države, Rusija, Kina i neke zemlje BRIKS.

To su zemlje koje će odlučivati o budućoj sudbini sveta. Sve što se bude završilo pre te nove istorijske Jalte, biće po principu „taknuto-maknuto“. Ako „završe“ Balkan i reše srpski faktor, ako ukinu Republiku Srpsku, ako Srbija prizna Kosovo, ta pitanja se više nikada neće problematizovati. A tu Nemačka vidi svoju ulogu.

Moramo da trajemo i opstanemo. Da nastavimo da sarađujemo sa svima, ali u kojoj meri i kako, to je već drugo pitanje. Posle ove rezolucije potrebno je redefinisati našu spoljnu politiku.

Ne mogu ja da odlučim o tome, ali ću to predložiti i već predlažem. Rekao sam već da posle glasanja o Srebrenici stvari više nikada neće biti iste i da sad Srbija mora da izvuče pouke. Nešto tu definitivno nije u redu - niti oni nas smatraju prijateljima, niti mi njih. Srbija, osim što je vojno neutralna, treba to da bude i politički, a to znači da treba dobro da razmislimo u koje integracije idemo i da li ima smisla da se toliko ulaže u evropske integracije, kada na kraju tog puta stoji priznanje Kosova. Evo sad vam kažem da nećemo priznati Kosovo. Zašto se onda trudimo? A šta ako novi uslov bude da priznamo genocid u Srebrenici? Ko nam garantuje da u poglavlju 35, u koje mogu da „trpaju“ šta god hoće, ne ubace i to?

Rezolucija u Srebrenici je dovela do toga da se BiH, koja je inače nefunkcionalna država, sada nalazi u takvom previranju, da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se desiti.

Crna Gora je pred padom vlade, jer Srbi s pravom ne mogu da razumeju da su glasali za to da su oni, građani Crne Gore srpske nacionalnosti, pripadnici genocidnog naroda. Nije lako ni to reći, ali predsednik te vlade se zove Milojko. Ako to nije srpsko ime, ja stvarno ne znam šta jeste. Crna Gora se nalazi u takvoj političkoj nestabilnosti da će stranci morati mnogo oda se potrude da im ne padne vlada i da izbace nove prevremene izbore.

Tamo imate novoizabranog predsednika koji kaže „Ko je mene pitao za ovo? Kako ste vi to glasali?“ Po svim istraživanjima, ogromna većina građana Severne Makedonije je apsolutno protiv toga i uopšte ne razume zašto treba da se posvađa sa susedom koji nema teritorijalne pretenzije, koji ne traži da promene jezik, koji ne traži da promene istoriju, koji im je u vreme korone davao vakcine, hleb, hranu, gorivo…

Imate, naravno, i Srbe na čitavom Balkanu koji se osećaju povređenim, koji se osećaju kao meta i koji se suprotstavljaju i hoće da se bore. Sad mi objasnite kako smo se to pomirili, kakvu je to veliku radost donelo usvajanje ove rezolucije i kome? Hoće li se sada 11. jula u Potočarima desiti nešto spektakularno, lepo ili dobro? Da li se to do sada nisu poštovale žrtve, pa će sada da ih poštuju? Ništa dobro ona nije donela, a apsolutno je nemoguće da su ljudi koji su to uradili toliko glupi da nisu znali da će se ovo desiti.

Da izazovu nestabilnost na Balkanu. Možda to namerno prećutkujemo, a ne bi trebalo, ali svi planovi Zapada za region Balkana podrazumevaju eliminisanje srpskog faktora. Ne postoji rezervni plan, ne postoji plan B. Srbi moraju da nestanu. Zašto ja govorim o srpskom svetu? Zato što je srpski svet naš odgovor na pritisak na Srbe, gde god oni da žive i zato što pokazuje da smo mi jedinstven politički narod.

Sva ideja je bila da se ukloni i eliminiše srpski faktor kao celina. Prvo da nas razbiju kao jedinstven politički narod, da nam uzmu Republiku Srpsku, da svesno napustimo Srbe u Crnoj Gori, a onda će se pobrinuti za priznanje Kosova i, naravno, Srbiju.

Doživljavaju nas kao nesrećno postavljen narod na dobrom mestu. Bez obzira što mi sebe doživljavamo kao deo evropske civilizacije, kao deo zapadne civilizacije, oni nas ne doživljavaju kao deo njihove civilizacije. Oni smatraju, kao što je Hitler smatrao, da kada krenu na Moskvu, ne smeju iza sebe da ostave Srbe, jer smatraju da ćemo se mi bezuslovno boriti protiv toga. Zapadni stratezi i danas misle to isto o Srbima. Smatraju da smo mi taj klin u njihovom frontu koji mora biti eliminisan, pre nego što dođe do konačnog obračuna sa Rusijom.

Ne smemo dozvoliti igranje sa rezolucijama o Jasenovcu. Verujem da će Milojko pokušati da spase svoju vladu na taj način. Rasitnjavaju Jasenovac radi odbrane svoje vlade.

U toj rezoluciji se reč „Srbin“ i reč „Hrvat“ pominju samo jednom i to u rečenici gde se navodi ko je sve stradao u Jasenovcu. Dakle, nabrojani su „Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati i drugi“. Ne pominje se nijednom rečju NDH, ne pominju se ustaše, ne kaže se „hrvatske ustaše“, već se govori o nacistima. Kakvi nacisti? To je zvanična, regularna, organizovana i u to vreme međunarodno priznata država hrvatskog naroda, odnosno Nezavisna Država Hrvatska, sa svojim regularnim ustaškim snagama, i ona je činila stravične zločine u Jasenovcu. To se ne pominje. Zašto donositi onda takvu rezoluciju?

Jasenovac je toliko veliki i užasan zločin da ne sme u istoj rečenici da se stavlja sa bilo čim drugim. Kakva Srebrenica i Jasenovac? To ne sme da izgleda, a već nam to nameću, kao da smo mi učinili genocid u Srebrenici, a oni u Jasenovcu. Ne. Nismo napravili genocid u Srebrenici, a oni jesu u Jasenovcu. Tragedija srpskog naroda jeste u tome što hrvatski narod nikada preko svojih zvaničnih predstavnika nije zatražio oproštaj za Jasenovac, a srpska sramota je što nijedan zvanični predstavnik srpske države nije zatražio od Hrvata izvinjenje.

Problem je takođe što se i u toj rezoluciji o Jasenovcu kaže da ne može biti kolektivne odgovornosti. To je prihvatanje one Krležine rečenice da su „dva kamiona ustaša preuzela vlast“. Nije tačno. Čitav hrvatski narod nedvosmisleno je podržao Ante Pavelića i ustaše i da su izbori bili 8. maja 1945, Pavelić bi pobedio.

Šta će se dešavati videćemo u narednim danima, neću da dajem nikakvu projekciju, ali ovo sad je rezultat rezolucije - to ste tražili? To je kao sa predsednikom Vučićem u UN – hajkali ste lisicu izhajkali vuka. Mislili su da će Srbi samo malo da gunđaju i spuste glavu. Onda su videli tog Vučića koji je uspeo da mobiliše dve trećine sveta protiv njih. To se dešava i sa Republikom Srpskom. Ako želite BiH, poštujte Dejtonski sporazum. Promena Dejtona menja sve. On nije donet da bi doneo mir, mir je zaključen, on je pravljen da bi ta tri naroda trajala. Bosna i Hercegovina je zemlja nastala pod pritiskom velikih sila, to je zemlja u kojoj nažalost niko nije zadovoljan. Srbi se smatraju nateranim da budu njen deo kada imaju svoju Republiku Srpsku. Hrvati ne razumeju zašto nemaju u najmanju ruku svoj entitet, a Bošnjaci smatraju da su jedine žrtve i da nisu dovoljno nagrađeni za taj status i da je postojanje RS već dovoljno uvredljivo. Na kraju, naravno, imate i strance koji vladaju tom zemljom od sudova do predstavnika međunarodne zajednice ali i strane trupe i monetu. I toj zemlji donesu rezoluciju pa inače napetu situaciju dovedu do pucanja. Šta onda očekuju? BiH može da postoji samo ako postoji Republika Srpska, to je Dejtonski sporazum, ne može drugačije. Mi Srbi dajemo sve od sebe da sačuvamo mir.

Hajde da sačekamo Svesrpski sabor pa ćemo videti šta ćemo raditi, videćemo koju ćemo rezoluciju doneti i koji će biti naši zaključci. Nesporno je da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet BiH kao što moramo da poštujemo da RS i njene legitimne organe. Predsednik Vučić je inicijator održavanje Svesrpskog sabora pa ćemo da vidimo šta će svi Srbi da kažu.

Ako Šmit govori u ime funkcije koju obavlja te pretnje nisu ostvarive ali ako govori u ime čiste sile, onih šest hiljada vojnika onda treba da razmišljamo o tome, ali to ne znači da moramo da ga poslušamo, već samo da brinemo da li ćemo sačuvati mir. Nije prvi put da Nemci prete Srbima u Bosni. Čuvena sednica kabineta Vlade Austrougarske 1875. obrazlaže potrebu anektiranja BiH radi sprečavanja stvaranja jedinstvene srpske države. I ništa se ne menja u toj politici. Kada su Karađorđevi ustanici 1804. godine krenuli u ustanak velike sile su im rekle da ne prelaze Drinu, da ne bi tamo budili Srbe, da ne silaze na Kosovo i Metohiju i da kraj njih ne vide bilo kakve ruske agente. Evo sada, 2024. nam kažu - odrecite se Republike Srpske, priznajte Kosovo i nemojte da vidimo bilo kakve veze sa Rusima. Šta se promenilo? Uvek je isto ali naši preci su dali jasan odgovor pa nećemo ni mi drugačije.

To upozorenje treba da posmatramo s pažnjom i poštovanjem ali da mi gledamo svoj posao. Vlada Srbije tek treba da zauzme stav po tim pitajima ali je dosta teško objasniti da je Slovenija pokrenula proces mirnog razdruživanja u SFRJ, a da drugi konstitutivan narod te iste države zvani Srbi to ne mogu da urade. Prva izjava šefa nemačke diplomatije Analene Berbok bila je da na Balkanu nema promene granica, samo još da je to rekla u Prištini. Dakle, stvari su relativne. Za Srbiju posle pokušaja otimanja njenog Kosova je jako teško. Teško je objasniti da je sve drugo svetinja osim srpske granice. Srpski svet mora da bude naš odgovor, mora da bude celina. Poštujem to što je Dodik rekao mirno razdruživanje - nije ni oročeno, ni ograničeno. To doživljavam kao pokušaj formulisanja stava, osećaja srpskog naroda u političku platformu.

Ponašanje Srbije jeste da čuva mir i stabilnost, za to bi morala da ima podršku svih i ne znam ko bi se usprotivio. Ali u pravu ste - pre dve godine kada je počeo sukob u Ukrajini od nas je traženo da odmah uvedemo sankcije i da pošaljemo neki bataljon ne bi li slavno izginuli. I to je klasični pokušaj da se Srbi posvađaju sa svim svojim prijateljima ali da ne steknu nove. Da li ima neko normalan U Evropskom parlamentu? Siguran sam da ima normalnih ljudi ali im je zabranjeno da govore. Nisu normalni, jer nam govore - uvedite sankcije Rusiji, ali priznajte Kosovo. Da li oni znaju da je to narod koji u mnogo težim vremenima nije hteo da prihvati njihov ultimatum i odbio da bude rob. Da Bog da nam to bila najveća mana.

Ne vidim u čemu je problem što je tzv. Kosovo postalo pridruženi član te Parlamentarne skupštine. Zasmetao mi je datum kada su to uradili – 24. mart. Sram ih bilo! Šta još treba da urade da nam otvore još koju ranu? Da li je tzv. Kosovo nastalo bombardovanjem Srbije - pa jeste? Napravio ga je NATO. Neka ga onda prime, potrebno je topovsko meso, treba neko da gine. Neće da ginu Belgijanci, Šiptari će da ginu. Topovsko meso je neophodno, pa ko će da čisti minska polja…

Članstvo tzv. Kosova je poruka Srbiji - uvode nam nekoga koga ne želimo da vidimo i protiv koga smo žestoko.

Država još uspeva da održi život na Kosovu i Metohiji, teško da može više. Da je Aleksandar Vučić u Briselu priznao Kosovo, a nudili su mu da prizna Kosovo, dobio bi Nobelovu nagradu. I Gorbačov je dobio. Vučić bi dobio neku školu u Oslu... Ja 12 godina slušam kako smo ga već priznali, a nismo ga priznali i nećemo ga nikad priznati. Ne smemo nijednog sekunda da prestanemo sa finansiranjem života Srba na Kosovu. Jer tako plaćamo tapiju za neka buduća vremena.

Tako je. Vratimo se dve godine ranije i šta bi bilo da smo mi uveli sankcije Rusiji? Šta bi bilo da ne poslušasmo amanet svojih predaka i sebe samih da zaboravimo pretke. Zašto da uvedemo sankcije zemlji koja nam ne preti i koja nije neprijateljska?

Neverovatno kakva je antiruska histerija zahvatila čitavu Evropu. Ne samo Evropu, naravno, u Evropi je zabranjeno mrzeti bilo koga. Jedino što smeš da mrziš – jesu Rusi. Ja sam beskrajno ponosan i na predsednika Vučića i na Srbiju što nismo postali deo toga. Ne mrzimo Ruse, naprotiv, baš ih volimo i šta ćete sad.

Budimo realni, jako je teško. Poštuju se ugovori koje smo potpisali ali je teško, jer to sve nije stvar dobre volje ili želje, ali zašto se ne bismo opremali i na istoku i na zapadu ako je to interesu Srbije. Naravno, moramo biti pametni u tome, kao što je predsednik rekao, nećemo prodati ni jedan jedini metak na ukrajinsko ratište ni Rusima ni Ukrajincima niti bilo kome drugom. Naša saradnja sa Rusijom je dobra u onoj meri u kojoj je to moguće, ne samo zbog sankcija nego je i geografski teško. Ipak, nadam se da će ići samo uzlaznom putanjom. Mene su napadali zbog toga što me odlikovao predsednik Putin ali sam ponosan na to. U obrazloženju se kaže: za doprinos saradnji između naših obaveštajnih službi i za čuvanje interesa Srbije i Rusije. Meni je bilo jako lako da zaslužim to priznanje zato što su interesi Srbije i Rusije isti. A kako ovi koji su zaslužili Legiju časti ili nemačka odlikovanja to pravdaju, kako su oni štitili srpske interese? Odustajanjem od Kosova i Metohije od Republike Srpske?

Ne, nema nikakvih i dok general Ahmet Naser Al-Raisi vodi Interpol nema govora o ulasku Kosova u tu najvažniju policijsku organizaciju. A to nije samo stvar simbolike. Jer, kad bi ušli u Interpol, šta bi sprečilo Šiptare da bilo koji državni vrh stave na crvenu poternicu za ratni zločin? A onda da ti dokazuju u nekom francuskom ili grčkom zatvoru da su nedužni. Kurti to radi i sad, a nema pravo na to, a zamislite da ima legitimno pravo. Tako da je za nas odbijanje Kosova da bude član Interpola važno koliko i članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Idemo na pobedu u svim mestima, ali pozivam sve naše birače da izađu na izbore, jer ništa nije gotovo. Da li znate koliko novca je ušlo u zemlju sa idejom da se obori vlast? Ovi lokalni izbori nisu izbori za asfaltiranje ulica, meni je žao zbog toga jer bismo ostvarili lakšu pobedu. Ipak, ovo je borba nekih za ponavljanje parlamentarnih i predsedničkih izbora. Ali, ne bi nas zamenile veće patriote. Neće nas zameniti oni koji će priznati otcepljenje Republike Srpske, koji će ići na Kosovo, nego oni koji će reći - nema Republike Srpske ni Kosova u sastavu Srbije i da treba da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Kamo sreće da se bore dve moćne patriotske opcije, ali je ovo borba za i protiv očuvanja Srbije i srpskog sveta i onih koji to radikalno žele da ponište.