Zapadne zemlje konačno su počele da priznaju nezavisnost Palestine – nakon što su to učinile Norveška, Irska i Španija, takav potez najavila je Slovenija. Međutim, Izrael od sticanja nezavisnosti 1948. upravo izbegava da definiše svoje granice kako bi onemogućio formiranje palestinske države, napominje dr Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije.
Zapad odabrao sankcije
Da su zapadne države priznale palestinsku nezavisnost, radikalizacija Palestinaca bi verovatno bila sprečena. Oni su ipak odabrali drugi put, pa su, kada je Hamas pobedio na demokratskim izborima u Gazi 2006, uveli sankcije, kaže Peović.
„Nisu ključna pojedinačna priznanja, nego priznanje u Savetu bezbednosti. A znamo kako su SAD glasale u SB i koliko su rezolucija sprečile, iako je bilo nekih izuzetaka, kao 2016, kada su osudili izgradnju naselja na Zapadnoj obali“, ističe on.
Najnoviji talas priznanja palestinske državnosti od strane zapadnih država, Peović tumači pritiskom javnosti na režime u evropskim državama – građani žele da se spreči dalja izraelska agresija.
„Pogotovo Irska igra drugačiju ulogu, budući da već dugo sarađuju sa palestinskim pokretom. Oni ga posmatraju kao antikolonijalni pokret. Sa druge strane, ostale zemlje imale su istoriju sukoba sa Izraelom. U pojasu Gaze, na primer, pogođena je španska humanitarna misija“, objašnjava Peović.
Zašto su se Evropljani baš sada „setili“
Da je Zapad ranije priznao nezavisnost Palestine, sukob ovakvih razmera, kakav se danas vodi u Gazi ne bi bio moguć, smatra i novinar i publicista Borislav Korkodelović. Međutim, Zapad je uporno izbegavao da prizna Palestinu i pitanje je zašto evropske zemlje to čine baš sada.
Prema njegovim rečima, pitanje je da li zapadnoevropske države počinju da priznaju nezavisnost Palestine samo zbog genocida koji se u pojasu Gaze sprovodi nad Palestincima ili je i njima jasno da dolazi vreme multipolarnosti.
Takođe, treba uzeti u obzir i unutrašnje odnose u državama koje su priznale Palestinu. Kombinacija svih tih faktora uticala je da zapadne zemlje počnu da priznaju Palestinu.
„Španija, na primer, ima istorijske veze sa islamskim svetom, makar i podsvesno, ako to ne želi da prizna. Ostale zemlje imaju i relativno veliki broj doseljenika iz Palestine i Bliskog istoka. Uz to, javno mnjenje u tim zemljama u velikoj meri izjašnjava se u prilog Palestine“, napominje on.
U Španiji, čak dva ministra se javno izjašnjavaju u prilog Palestine – ministarka odbrane Margarita Robles i potpredsednica vlade i ministarka rada i socijalne ekonomije Jolanda Dijaz otvoreno zastupaju propalestinske stavove, dodaje Korkodelović i podseća da je Roblesova pre nekoliko dana izjavila da se u Gazi dešava genocid nad Palestinncima, dok je Dijasova putovala na Bliski istok i tražila momentalno primirje.
„To jeste još jedan dokaz više da se stvari u istorijskom smislu menjaju u ono što ruski i kineski predsednici, Putin i Si stalno pričaju, da se radi o promenama koje su viđene jednom u sto godina i da su nepovratne“, ističe Korkodelović.
Našem sagovorniku posebno je interesantno to što propalestinski stav zastupa ministar odbrane jedne članice NATO – na te funkcije biraju se obično ljudi uz blagoslov duboke države i SAD, tako da, kako Korkodelović kaže, možda u okvirima EU postoji podela posla, pa sada neke države među prvima priznaju palestinsku nezavisnost, da bi u nekom trenutku to uradila i sama EU.
Nemačka i SAD će poslednji priznati Palestinu
Do sada, nezavisnost Palestine priznalo je 145 od 193 članice UN. Tako veliki broj nije sprečio Izrael da započne vojnu operaciju u pojasu Gaze kakvu je preduzeo, uz potpunu podršku SAD i, u velikoj meri blagonaklon stav ključnih država EU, Francuske i Nemačke, ističe Korkodelović.
Nemačka se, uz to, nalazi pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Nikaragve zbog toga što je udesetostručila isporuke oružja Izraelu. Međutim, da su SAD i Nemačka priznale palestinsku nezavisnost, teško da bi mogli da pruže Izraelu podršku kakvu pružaju sada.
Problem je u tome što je proizraleski lobi u SAD veoma jak i pitanje je pod kojim bi se uslovima saglasio sa priznanjem Palestine od strane Vašingtona, dok je jedna od ključnih tačaka nemačke spoljne politike zastupanje Izraela s obzirom na prošlost, kaže Korkodelović.
„Ne verujem da bi Nemačka mogla da učini takav korak – verovatno bi SAD i Nemačka bile poslednje koje bi priznale Palestinu. Amerikanci kažu da bi pristali na formulu dveju država ako se dogovore Izrael i Palestina, a to je praktično nemoguće“, zaključuje Korkodelović.
Pogledajte i: