Egzoplaneta, nazvana Gliese 12b, kruži oko hladne crvene patuljaste zvezde koja se nalazi u sazvežđu Riba i velika je oko 27% veličine našeg Sunca sa temperaturom 60% njegove temperature. Rezulati ovog istraživanja objavljeni su u dvema studijama u četvrtak u „The Astrophysical Journal Letters“ i „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.
Ipak je naseljiva
Pošto je njena zvezda mnogo manja od Sunca, Gliese 12b i dalje spada u naseljivu zonu - ima idealnu udaljenost od zvezde na kojoj može postojati voda u tečnom stanju - iako završi svoju orbitu svakih 12,8 dana.
Pod pretpostavkom da egzoplaneta nema atmosferu, naučnici su izračunali temperaturu njene površine na oko 107 stepeni Farenhajta (42 stepena Celzijusa).
„Pronašli smo najbliži, tranzitni svet umerene veličine Zemlje koji je do sada lociran“, rekao je Masajuki Kuzuhara, docent na projektu u Astrobiološkom centru u Tokiju i ko-vođa jednog od istraživačkih timova. sa Akihikom Fukuijem, docentom na projektu na Univerzitetu u Tokiju.
Kada se identifikuju planete umerene veličine Zemlje, naučnici mogu da ih analiziraju kako bi utvrdili koji elementi se nalaze u njihovoj atmosferi i, što je najvažnije, da li voda postoji da bi podržala život.
„Postoji samo nekoliko (egzoplaneta) za koje smo utvrdili da su dobri kandidati za to. A ova nam je najbliža, tako da je to prilično veliko otkriće, rekla je za Si-En-EnLarisa Paletorp, doktorant na Univerzitetu u Edinburgu i Univerzitetskom koledžu u Londonu, koja je vodila drugu studiju.
Da bi uočili Gliese 12b, naučnici su koristili javno dostupne podatke koje je prikupio satelit NASA Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) — teleskop koji posmatra desetine hiljada zvezda svakog meseca, prateći njihove promene u sjaju, što može da bude dokaz orbita egzoplaneta.
Ima vode ili ne?
Astronomima je lakše da pronađu egzoplanete koje kruže oko zvezda crvenih patuljaka jer njihova relativno mala veličina rezultira većim efektom zatamnjivanja tokom svakog tranzita.
U ovom trenutku naučnici nisu sigurni šta tačno čini atmosferu planete, da li je uopšte ima i da li ima vode, iako je Paletorpova rekla da ne očekuju da će tamo pronaći vodu.
„ Moguće je da vode uopšte nema, a znamo i da je na ovoj planeti već nastupio efekat staklene bašte tako da više liči na Veneru“, napomenula je ona i dodala: „Vode bi moglo biti, u tom slučaju više liči na nas... ili postoje indicije koje se mogu otkriti a koje bi mogle da pokažu da je u toku efekat staklene bašte, pa bi moglo doći do gubitka vode.“
Za sledeću fazu analize atmosfera egzoplaneta naučnici se nadaju da će koristiti svemirski teleskop Džejms Veb, kao i da će izvršiti spektroskopsku analizu. Ova metoda uključuje hvatanje svetlosti zvezda koja sija kroz atmosferu egzoplanete, kao i gledanje koje će talasne dužine apsorbovati određeni molekuli, otkrivajući njihovo prisustvo u atmosferi.
Osim što će svet upoznati sa egzoplanetom, naučnici se nadaju da će ovaj rad pomoći da se bolje razume naša planeta, smatra Paletorpova.
„Ono čemu će nas ova planeta posebno naučiti jeste šta se desilo pa da Zemlja ostane nastanjiva, a Venera ne... Može nam pokazati puteve nastanjivosti kojima planete idu dok se razvijaju“, rekla je ona.
Iako bi egzoplaneta potencijalno mogla da bude naseljiva za ljude i relativno je 'blizu' našem Sunčevom sistemu u astronomskom smislu, malo je verovatno da će je neko uskoro posetiti.
„Nije dostupno, udaljena je 12 parseka“, rekla je Paletorpova i dodala da bi bilo potrebno oko 225.000 godina da se stigne do Glizea 12b i to najbržim svemirskim brodom koji postoji.
Pogledajte i: