VASP-107b ima izuzetno nisku atmosferu metana, što ukazuje na topliju unutrašnjost i masivnije jezgro nego što se ranije mislilo. Ovo otkriće konačno objašnjava izuzetno nisku gustinu egzoplaneta, koja se može uporediti sa šećernom vunom.
U početku su naučnici verovali da VASP-107b ima malo jezgro okruženo džinovskim, pahuljastim omotačem od vodonika i helijuma, što dovodi u pitanje postojeće teorije o formiranju planeta. Međutim, novi JVST podaci su u skladu s trenutnim modelima formiranja planeta, eliminišući potrebu za radikalnim promenama.
„Super-puf“
„Vebovi podaci govore da planete poput VASP-107b nisu morale da se formiraju na neki čudan način sa super-malim jezgrom i ogromnim gasovitim omotačem. Umesto toga, možemo uzeti planetu koja je više kao Neptun, s puno kamenja i ne toliko gasa, samo podići temperaturu i učiniti da izgleda kao VASP-107b“, objašnjava astronom Majk Lajn sa Univerziteta Arizona State (ASU).
Otkriven 2017. godine, VASP-107b je odmah prepoznat kao anomalija. Merenje njegove mase i poluprečnika otkrilo je veoma nisku gustinu, klasifikujući ga kao 'super-puf' sa gustinom od samo 0,13 grama po kubnom centimetru, u poređenju sa Jupiterovim 1,33 i Zemljinim 5,51 grama po kubnom centimetru. Orbitira oko zvezde udaljene oko 200 svetlosnih godina, sa orbitom od 5,7 dana, a njena relativno niska temperatura predstavljala je misteriju za njenu pahuljastu prirodu.
Šta je iznenadilo astronome
Dva tima astronoma, jedan na čelu sa Dejvidom K. Singom sa Univerziteta „Džon Hopkins“, a drugi sa Luisom Velbanksom sa ASU, koristili su JVST da ispitaju atmosferu VASP-107b. Singova studija i Velbanksova studija objavljene su u časopisu „Nejčer“.
Dok egzoplaneta prolazi ispred svoje zvezde, molekuli u njenoj atmosferi apsorbuju ili pojačavaju svetlost zvezda. Analizom svetlosnog spektra, astronomi mogu da identifikuju specifične molekule prisutne u atmosferi egzoplanete.
„Iznenađujuće, atmosfera VASP-107b sadrži vrlo malo metana, što ukazuje na njegove neobične karakteristike. Ovo je dokaz da se vrući gas iz dubine planete mora snažno mešati s hladnijim slojevima iznad. Metan je nestabilan na visokim temperaturama. Činjenica da smo pronašli tako malo, iako smo otkrili druge molekule koji sadrže ugljenik, govori nam da je unutrašnjost planete znatno toplija nego što smo mislili“, kaže Sing.
Dalja analiza atmosfere VASP-107b otkrila je sumpor-dioksid, vodenu paru, ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, s teškim elementima prisutnim u većim količinama nego na, recimo, Neptunu ili Uranu. Ispitivanjem odnosa navedenih elemenata i unutrašnje energije planete, naučnici su utvrdili da je jezgro VASP-107b znatno veće nego što je ranije procenjeno, odnosno 12 puta veće od mase Zemljinog jezgra i najmanje dvostruko masivnije nego što se prvobitno mislilo.
Visoka temperatura jezgra je verovatno rezultat blago eliptične orbite egzoplanete, što prouzrokuje promenljivo gravitaciono naprezanje i unutrašnje zagrevanje. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se potvrdio ovaj izvor toplote, preneo je „Sajens alert“.
Pogledajte i: