Šta je „Drakulin sendvič“ - najveći protoplanetarni disk ikada otkriven

Nepromenljiva priroda navodne kosmičke strukture zainteresovala je naučnike.

Dva međunarodna tima su nedavno proučavala IRAS 23077 koristeći submilimetarski niz (SMA) na Havajima. Otkrili su da je to mlada zvezda okružena najvećim diskom protoplanetarnih krhotina ikada uočenih. Ovo otkriće zapravo nudi nove uvide u formiranje planeta.

U prvoj studiji, Bergea je otkrio da je IRAS 23077 mlada zvezda u centru džinovskog diska u kom se formiraju planete. Drugi rad, autorke Kristine Monš iz Centra za astrofiziku Univerziteta Harvard, potvrdio je postojanje diska koristeći Pan-STARRS i SMA podatke. Prvi rad je prihvaćen za objavljivanje, a drugi je već objavljen u časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Protoplanetarni diskovi su planetarni rasadnici gasa i prašine oko novih zvezda. Ovi diskovi formiraju prstenove tokom vremena dok se materijal spaja u protoplanete, koje mogu postati stenovite planete, gasoviti divovi i ledena tela. Ti diskovi pomažu astronomima da procene veličinu i masu mladih zvezda na osnovu njihovih rotacionih potpisa, ali posmatranja mogu biti izazovna zbog njihove orijentacije.

Neki diskovi, kao što je onaj IRAS 23077, su „na ivici“ i zaklanjaju svetlost zvezde domaćina, ali ostaju svetli na milimetarskim talasnim dužinama, što SMA primećuje.

„Nakon što smo iz podataka Pan-STARRS-a saznali za ovaj mogući disk koji formira planete, želeli smo da ga posmatramo sa SMA, što nam je omogućilo da razumemo njegovu fizičku prirodu. Ono što smo pronašli bilo je neverovatno – dokaz da je to najveći disk koji formira planete ikada otkriven i da je izuzetno bogat prašinom i gasom, za koje znamo da su gradivni blokovi planeta“, objasnila je Monš.

Otkriće tako proširene i svetle strukture kao što je IRAS 23077 postavlja neka važna pitanja. Koliko smo još ovih objekata propustili? Dalja studija IRAS 23077 je opravdana kako bi se istražili mogući putevi formiranja planeta u ovim izuzetno mladim sredinama i kako bi se oni mogli uporediti sa populacijama egzoplaneta uočenih oko udaljenih zvezda masivnijih od našeg Sunca, dodaje astrofizičar Džošua Benet Lovel, takođe iz Centra za astrofiziku Univerziteta Harvard.

Gore pomenuto otkriće motiviše astronome da traže slične objekte u našoj galaksiji, potencijalno pružajući uvid u najranije faze planetarnih sistema.

Nakon posmatranja IRAS 23077, Bergea je predložio nadimak „Drakulin sendvič“, u čast „Gomezovog hamburgera“, još jednog protoplanetarnog diska, prenosi Juniverz tudej.