Kako je sam ispričao reporteru Sputnjika, mobilisan je u februaru 2022. godine, a u zarobljeništvo je pao na avdejevskom pravcu u januaru 2023. godine.
„Klečao sam, niko mi se nije obraćao, pucali su mi u glavu“, opisao je on strahote kroz koje je prošao.
Belica dodaje da je metak ušao kod levog uha a izašao na desnoj strani lobanje, posle nekog vremena se osvestio i, kako su mu ruke bile vezane napred, uspeo je da se oslobodi.
Pošto je pokušao da nađe svoje drugove, ali su ga povezli ukrajinski vojnici misleći prvo da je njihov. Pozvali su vojne lekare koji su mu pružili prvu pomoć. Ali, lekari su ispod jakne pronašli ruske oznake i Sergeja je potom saslušavao i mučio vojnik sa kodnim imenom „Gruzin“.
Tokom mučenja Sergej je nekoliko puta gubio svest da bi došao sebi polivali su ga vodom.
„On mi je pucao u nogu, a onda su me opet polivali. Sećam se da mi je govorio: ‘Druže, nećeš otići ovako’, a ja sam ga molio: ‘Ubijete me, čemu ovo ruganje’ “, ispričao je on.
Posle je prebačen u bolnicu u Harkovu, gde su mu ušili vilicu i nekako „osposobili“ nogu.
Neko vreme bio je u zatvorima u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, gde je jeo samo hleb i nešto nalik na supu, jer zbog ušivene vilice nije mogao ništa drugo da jede i to čak dva meseca.
Nisu mu dali ni štake pa se po zatvoru „kretao“ puzeći.
Razmenjen je u martu 2023. godine i prvo je upućen na lečenje u bolnicu. Iz otpusne liste moglo se videti da mu ukrajinski lekari nisu izvadili konce zbog čega je došlo do upale, a zbog metka koji su mu ispalili u glavu nije čuo na levo uvo.
Posle lečenja u ruskoj bolnici, skinut mu je fiksator sa noge, kost je srasla ali ne u potpunosti, sa vilicom je sve u redu ali sluh na levom uhu je bespovratno izgubljen.
Pogledajte i: