Međunarodni tim, predvođen astrofizičarom Alehandrom Vinja-Gomezom sa Instituta Nils Bor i Instituta za astrofiziku Maks Plank, nudi uverljivo objašnjenje za ovaj fenomen. Pomenuti tim sugeriše da bi neke masivne zvezde mogle tiho da okončaju svoje živote, urušavajući se direktno u crne rupe bez očekivane supernove. Naime, zvezde koje su bile jasno vidljive u starijim astronomskim pregledima neobjašnjivo su odsutne u novijim.
Njihovo istraživanje, koje je objavljeno u časopisu Physical Review Letters, fokusiralo se na binarni sistem pod nazivom VFTS 243 u Velikom Magelanovom oblaku. Ovaj sistem se sastoji od crne rupe i prateće zvezde, ali ne pokazuje znake eksplozije supernove, što je u suprotnosti sa postojećim modelima koji predviđaju da bi supernova trebalo da prati formiranje crne rupe.
„Ako bi neko stajao i gledao vidljivu zvezdu koja prolazi kroz totalni kolaps, to bi, u pravo vreme, moglo biti kao da gledaš kako se zvezda iznenada gasi i nestaje sa neba“, objašnjava Vinja-Gomez. Potpuni kolaps takvih zvezda je toliko temeljan da „nema eksplozije, ništa ne može da pobegne i nikakva sjajna supernova ne bi bila vidljiva na noćnom nebu“, dodaje Vinja-Gomez.
Zvezde koje su nedavno primećene kako nestaju mogle bi se povezati sa ovim fenomenom, pružajući potencijalno objašnjenje kroz analizu VFTS 243. Kada zvezda koja je više od osam puta veća od Sunčeve mase pređe u supernovu, njeni spoljni slojevi se izbacuju, formirajući ogromnu prašinu u oblaku i gas. Jezgro kolabira u neutronsku zvezdu ili crnu rupu, ponekad dobijajući „natalni udarac“ od eksplozije, šaljući ga da juri kroz svemir, a neki od ovih udaraca mogu biti dovoljno snažni da lansiraju jezgro zvezde preko cele galaksije. Međutim, izgleda da to nije slučaj sa VFTS 243 binarnim sistemom.
Taj sistem uključuje zvezdu staru 7,4 miliona godina koja je oko 25 puta veću od mase Sunca i crnu rupu koja je oko 10 puta veća od mase Sunca. Proučavajući orbitalno kretanje zvezde pratioca, naučnici su zaključili o prisustvu crne rupe, posmatrajući gotovo kružni oblik orbite. Ovo sugeriše da crna rupa nije primila pomenuti značajan udarac od supernove.
Naši rezultati ističu VFTS 243 kao najbolji vidljiv slučaj do sada za teoriju zvezdanih crnih rupa nastalih potpunim kolapsom, gde eksplozija supernove ne uspe i za koju su naši modeli pokazali da je moguća, objašnjava astrofizičarka Irene Tambora sa Instituta Nils Bor. Slučaj ovog binarnog sistema služi kao ključno merilo za buduća proučavanja evolucije i kolapsa zvezda, prenosi Sajens alert.