„A sada, kada je Rusija stupila u novu fazu svog državnog života, kada je bila prinuđena da stupi na pravo bojno polje, a ne samo na ideološko, da štiti svoj suverenitet, dogodilo se ono što je Dragoš Kalajić govorio još dvedesetih godina. Rusija se probudila i uverena sam da bi Kalajić sada bio ponosan na Rusiju“, ocenila je Bondareva u video-obraćanju učesnicima tribine „Dragoš Kalajić i Rusija“.
Prema njenim rečima, Kalajić je bio apsolutno originalan stvaralac, „renesansni čovek“, čije bogato i mnogostrano nasleđe poslednjih godina postaje sve aktuelnije.
„U njemu su, kako su mnogi primećivali, na srećan način bili sadržani znanje Evrope, zapadne civilizacije, duboko naučno znanje, ali i duša, srce i slovenofilija. Ovu antonimiju zapadnjaka i slovenofila, koja je karakteristična pre svega za rusku filozofiju, ali u izvesnom smislu i za srpsku, Kalajić je prevladao u svojim razmišljanjima i filozofskim postavkama“, istakla je Bondareva.
Ona je citirala Kalajićeve reči iz intervjua za ruski časopis „Slovo“ s kraja devedesetih godina, u kojem je on naveo da se „smutnog vremena ne treba bojati, nego da je potrebno izvući iz njega lekcije i skupiti snage za izlaz, za oslobađanje od njegove vlasti“. To je, kako je tada rekao Kalajić, „svojevrsno čistilište koje nam je poslato da bismo ispitali svoje vrednosti, kvalitete i izdržljivost“.
Učesnicima skupa iz Moskve se putem video-zapisa obratila i ruska istoričarka Natalija Naročnicka, koja je istakla da se Dragoš Kalajić, svojim mudrim i proročanskim pogledom na međunarodne odnose, na budućnost Evrope, Rusije, Srbije, pa i celog sveta, svrstao među one ljude „zahvaljujući kojima neće biti kraja istorije“.
„On je razumeo, verovatno, da budućnost leži upravo na našoj civilizaciji koja, ako se oslobodi okova ropskog mišljenja i objedini u sebi sve ono što je stvorio istinski hrišćanski svet, bilo da je reč o umetnosti, kulturi, filozofiji, razmišljanju, ima još nepotrošene snage da ostvari svoju misiju i da spreči kraj istorije“, istakla je Naročnicka.
Kalajić je, prema njenoj oceni, imao izvanredan osećaj za istoriju, odlično razumejući u kom pravcu se odvijaju svetski događaji.
„Kalajić, za razliku od većine slovenskih intelektualaca, uključujući i ruske, nije bio zarobljen u zapadnoevropskoj savremenoj političkoj shemi, iako je njegovo obrazovanje u početku bilo zapadnocentrično. On je osećao pad Zapada, koji se veoma upečatljivo ispoljava upravo danas kada on više nije s nama, kao da je to predvideo. Kalajić nije bio zapadnjak, mada apsolutno nije negirao najveća dostignuća zapadne kulture. I ne samo to, on sam je bio nosilac tih vrednosti, tih najvećih dela i dostignuća, ali je odlično razumeo, da oni inetelektualci koji su svojevremeno padali ničice pred Đokondinim osmehom, pred sjajem kartezijanske logike, danas na Zapadu ne bi videli ništa osim kabalističkih stranica na internetu i lihvara na sve strane“, rekla je Naročnicka.
Tribina "Dragoš Kalajić i Rusija" u Ruskom domu
© Sputnik / Valentina Bulatović
Na tribini u Ruskom domu, koja je upriličena na Dan slovenske pismenosti, o Dragošu Kalajiću su govorili i Dragan Ćirjanić, Miša Đurković i Aleksandar Gajić.
Dragoš Kalajić (1943 – 2005) objavio je još 1994. godine knjigu „Rusija ustaje“. Srpsku publiku upoznao je s imenima ruskih intelektualaca kao što su Ilja Glazunov, Igor Šafarevič, Valentin Rasputin, Aleksandar Dugin, Nikita Mihalkov, Sergej Baburin, Natalija Naročnicka, Jurij Loščic.