Ovako je senatorka sa Krima Olga Kovitidi prokomentarisala vest da je Majkl Mekol, predsednik odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, pokazao mapu ruske teritorije sa zonom koju bi mogle da pokriju američke rakete „atakams“.
Kovitidi je istakla da pozivi američkom rukovodstvu da ukine zabranu Kijevu da izvodi napade na rusku teritoriju „predstavljaju ozbiljnu opasnost po bezbednost SAD“.
Ruski eksperti ističu da „mapa napada“ na Rusiju, demonstrirana u američkom Kongresu, govori o agresivnosti Vašingtona prema Moskvi i dokazuje potrebu za stvaranjem takozvane sanitarne zone 300 kilometara u dubinu teritorije Ukrajine.
Američki mediji pišu da Stejt department predlaže administraciji predsednika Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da izvodi napade na teritoriju Rusije američkim oružjem. Nije poznato da li Bajden i njegovi najbliži saradnici podržavaju tu inicijativu, koju je izneo američki državni sekretar Entoni Blinken zbog uspeha ruskih snaga u Ukrajini.
„Čini mi se da je Stejt department krenuo putem ubeđivanja parlamentaraca i američke javnosti da je to jedina moguća mera. Mislim da su ozbiljno usmereni na to i da je pitanje vremena koliko brzo ova mera može da se popularizuje u SAD, tim pre što neke evropske zemlje, pre svega Velika Britanija, već kreću na put odobravanja napada na rusku teritoriju“, kaže politikolog Julija Boguslavska.
U poslednje vreme, u Sjedinjenim Državama se sve glasnije čuju pozivi na ukidanje zabrane Kijevu da gađa objekte u Rusiji. Zvanično, stav Pentagona po ovom pitanju ostaje nepromenjen – on se protivi upotrebi prebačenog oružja za napade na rusku teritoriju. Međutim, američki jastrebovi i ratohuškači imaju drugačiji pogled. Primer je Blinken, koji smatra da Ukrajina treba sama da donosi odluke o ovom pitanju. Korak dalje otišao je Majkl Mekol koji je „raširio“ i mapu teritorija koje mogu da dosegnu američke rakete.
Ruski eksperti ukazuju da Ukrajina već odavno koristi američko oružje za napade na teritoriju Rusije, ali su saglasni u oceni da Zapad ne poseduje oružje koje bi omogućilo Kijevu da preokrene tok sukoba u Ukrajini. Donedavno su zapadni rusofobi hvalili američke isporuke raketa dugog dometa „atakams“, koje ruski sistemi PVO danas obaraju na desetine. Balističke rakete „atakams“, dometa 300 kilometara, korišćene su za gađanje ciljeva u Sevastopolju i na Krimu umesto dronova-kamikaza što ukazuje da je cilj naneti što veću štetu ruskim vojnim instalacijama. Istovremeno, za raketiranje Belgoroda korišćene su rakete koje se lansiraju iz američkih sistema „himars“.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron je početkom maja izrazio uverenje da Ukrajina ima pravo da koristi britansko oružje za napad na ciljeve unutar Rusije, ali da je na Kijevu da odluči da li će to i učiniti. On je najavio i da će svake godine London izdvajati po tri milijardi funti (3,74 milijardi dolara) za vojnu pomoć Kijevu i to „dokle god bude potrebno“.
Moskva ovo karakteriše kao „veoma opasne izjave" i upozorava da je ovo direktna eskalacija tenzija oko sukoba u Ukrajini, koja potencijalno može da izazove pretnje po bezbednost u Evropi.
Vašington se, zapravo, ograđuje od neuspeha Kijeva
Velika Britanija isporučuje oružje i vojnu tehniku Kijevu, uključujući i krstareće rakete „storm šedou“, koje su već korišćene za napade na rusko poluostrvo Krim, kao i protiv ruske Crnomorske flote.
„Po svemu sudeći, sada situacija na frontu ne ide u prilog kijevskom režimu, pa se, očigledno, preduzimaju mere da se makar na rečima pruži podrška Ukrajini... Jasno je da takva odluka može da dovede samo do intenziviranja vojnih dejstava, jer polazeći od logičke politike Rusije, posle ovoga treba očekivati proširenje zona bezbednosti“, kaže Boguslavska.
Ovakve odluke u Sjedinjenim Državama obično ne donosi sam predsednik, već Savet za nacionalnu bezbednost, dodala je ona.
„Mnogo će ovde zavisiti od Bajdenove administracije i od stava američkog Ministarstva odbrane. Po svemu sudeći, odluka će biti doneta nakon konsultacija u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost, gde će, pored Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina, govoriti Bajden i šef CIA Vilijam Berns... Sve će zavisiti da li će učesnici postići koncensus i donetu takvu odluku. Takva odluka može biti doneta brzo i nju će, najverovatnije, objaviti, ali koliko će vremena biti potrebno za pripremu takvih raketa - to je već drugo pitanje“, kaže Boguslavska.
Ako koncensus ne bude postignut u javnosti će svakako biti kritika, dodala je ona.
„Sada sukob ulazi u takvu fazu kada će SAD morati da pokažu da i dalje podržavaju Ukrajinu i da joj čine ustupke, kako u budućnosti ne bi snosi odgovornost za neuspehe Kijeva“, zaključila je Boguslavska.