On je za Kosovo onlajn rekao da će se svet zapitati šta da pod tim okolnostima treba misliti o akcijama Nemačke u Generalnoj skupštini UN 23. maja 2024. godine, kao i da uzroke angažovanja Nemačke, ali i drugih zemalja Zapada na Rezoluciji o Srebrenici treba tražiti u širem kontekstu geopolitičkih događaja i previranja u svetu, apostrofirajući krize u Ukrajini, tako i u Pojasu Gaze.
"Mnogo je otvorenih pitanja danas. Od toga da li će doći do sporazuma između Izraela i Hamasa, ali i šta će doneti predstojeća mirovna konferencija u Švajcarskoj. Ne treba zaboraviti da petogodišnji mandat predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog ističe ovog meseca", kaže Vimer.
On je dodao da bi usvajanje Rezolucije u Srebrenici moralo da otvori i pitanje pokretanja sličnih rezolucija.
Dodaje i da kao ključno vidi preispitivanje odgovornosti vodećih zemalja unutar NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. godine.
"Ukoliko se već pokreće pitanje krivice za genocid zbog čega se onda to isto pitanje ne bi postavilo i protiv država NATO? Pa oni su bombardujući SRJ upotrebili uranijumsku municiju protiv naroda zar ne?", rekao je Vimer.
Pogledajte i: