"Kao ekspertska organizacija koja već dve decenije zastupa i promoviše evro-atlantske integracije i njihove vrednosti, uključujući i članstvo država Zapadnog Balkana u NATO, Međunarodni institut za bezbednost smatra da bi davanje statusa pridruženog člana kosovskoj skupštini bilo štetno kako za Parlamentarnu skupštinu NATO, tako i naročito za procese stabilizacije i evro-atlantskih integracija na Zapadnom Balkanu", navodi se u pismu koje je institut uputio PS NATO, a u koji je Tanjug imao uvid.
Kako Institut navodi, iako je Parlamentarna skupština NATO instuticionalno odvojena od NATO, ovaj forum zasniva svoju unutrašnju organizaciju na principima i dokumentima NATO, a pre svega njegovog Ugovora.
"S tim u vezi ukazujemo na činjenicu da četiri od ukupno 32 članice NATO ne priznaje Kosovo kao državu, čime Alijansa nema konsenzus oko međunarodno-pravnog statusa Kosova", ističe se u pismu i napominje da preneto na PS NATO, tog konsenzusa nema ni među njegovim članicama koje imaju pravo odlučivanja, a to su delegacije parlamenata članica NATO.
"Podsećamo da svih devet sadašnjih pridruženih članica Parlamentarne skupštine NATO dolazi iz nesumnjivo samostalnih i međunarodno priznatih država. Davanje istog statusa parlamentu Kosova bio bi opasan presedan i nesumnjivo bi ugrozio integritet i ulogu Parlamentarne skupštine NATO, uključujući i opasnost od otvaranja sporova unutar organizacije", ukazuje se u pozivu PS NATO.
Međunarodni institut za bezbednost iznosi stav i da je tzv. Kosovo još uvek veoma daleko od ispunjavanja svih bazičnih kriterijuma za potencijalno članstvo u NATO, koji proističu iz člana 10 Ugovora i NATO-ve "Politike otvorenih vrata".
"To ujedno diskvalifikuje Kosovo i za pridruženo članstvo u Parlamentarnoj skupštini NATO. Smatramo da Kosovo ne ispunjava nijedan od tih kriterijuma, naročito 'funkcionalni demokratski politički sistem', zatim 'fer tretman manjinskih populacija', a naročito 'posvećenost mirnom razrešenju konflikata'", ističe se u dokumentu.
Institut ukazuje na to da „demokratija na Kosovu nije funkcionalna, njegove institucije opterećene su izuzetno visokim nivoom korupcije i drugih nedemokratskih praksi, a prava manjinskih zajednica, a naročito srpske, nisu zaštićena“, već su, kako se ukazuje, one "u dugom periodu izložene različitim oblicima teškog nasilja i pritisaka".
U pozivu PS NATO se ocenjuje i da je „Kosovo i dalje veoma propulzivni kanal za prekogranični organizovani kriminal, uključujući i lance šverca droge, krijumčarenja ljudi i regrutovanja islamističkih ekstremista“.
"Eventualno davanje novog statusa Kosova u Parlamentarnoj skupštini NATO dodatno bi ohrabrilo militarizaciju Kosova, što je u suprotnosti sa ciljevima NATO-ve misije KFOR. U tom smislu ističemo kao vrlo važno upozorenje iz izveštaja Lorda Marka Lankastera, izvestioca Parlamentarne skupštine na predstojećem zasedanju u Sofiji, da bi dalje jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga vodilo njihovom neizbežnom dugoročnom sukobu sa misijom KFOR-a", upozorava se u pismu.
Takođe se ocenjuje da bi „davanje Kosovu statusa pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO teško ugrozilo tekući proces dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom“, koji se odvija pod posredovanjem EU.
"Ovaj proces je prepoznat kao ključan za stabilizaciju post-konfliktnih prilika na Zapadnom Balkanu i u izveštaju Lorda Lankastera", napominje se u pismu i poziva Parlamentarna skupština NATO da izbegne opasnost koju bi za ceo proces donelo eventualno davanje statusa pridruženog člana parlamentu u Prištini.
Kako se ističe, takva odluka bila bi opasno prejudiciranje ishoda dijaloga, u koji sve članice NATO i EU već godinama ulažu "ogroman napor i nadu da će obezbediti trajni kompromis i dugoročni mir i stabilnost na području Zapadnog Balkana".
"Imajući sve ovo u vidu, Međunarodni institut za bezbednost, kao dugogodišnji zagovornik evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, poziva Parlamentarnu skupštinu NATO da na svom predstojećem zasedanju u Sofiji ne usvoji preporuku svog Stalnog komiteta o davanju statusa pridruženog člana parlamentu Kosova".
Institut je izrazio uverenje i da bi takva odluka imala veoma štetne posledice po samu organizaciju i njenu misiju, a još više na procese stabilizacije na post-konfliktnom Zapadnom Balkanu i njegovo puno uključivanje u Evro-atlantske integracije.
Pismo su potpisali direktor Instituta Orhan Dragaš i programski direktor Instituta, poslanik i član stalne delegacije Narodne skupštine Srbije u PS NATO Zoran Dragišić, navodi Tanjug.
Pogledajte i: