Kako prenosi agencija Tasnim, među poginulima su, osim predsednika Irana, ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahijan, guverner provincije Istočni Azerbejdžan Malek Rahmati, imam grada Tabriza Muhamed Ali Ale Hašem i načelnik predsedničke garde general Korpusa Čuvara Islamske revolucije Mehdi Musavi.
Sputnjik vam daje hronologiju slučajeva pogibije aktuelnih šefova država u vazduhoplovnim nesrećama.
Dana 7. septembra 1940. godine kod grada Altosa (departman Kordiljera, Paragvaj), srušio se dvokrilac „potez“ 25 TOE (broj repa 7) paragvajskih vazduhoplovnih snaga, na putu od Asunsiona za San Bernardino. U avionu su se nalazile tri osobe – predsednik Paragvaja maršal Hose Feliks Estigaribija, njegova supruga Hulija Miranda Kueto i pilot major Karmelo Peralta. Svi su poginuli.
Kod grada Balambana (ostrvo Sebu, Filipini) 17. marta 1957. u padu putničkog aviona „daglas“ C-47 „skajtrejn“ (registarski broj 2100925), poginulo je 25 od 26 putnika, među kojima filipinski predsednik Ramon Magsaisai, brojni zvaničnici i novinari. Prema rezultatima istrage, do katastrofe je došlo zbog kvara pogonske osovine karburatora desnog motora, što je izazvalo nestanak struje u avionu tokom penjanja.
Dana 13. aprila 1966. putnički avion „de haviland“ DH.104 „dav 1“ (registarski broj RF392) iračkog vazduhoplovstva srušio se 10 kilometara od aerodroma Basra u južnom Iraku. U avionu se nalazio predsednik zemlje Abdul Salam Aref i on je poginuo. Prema jednoj verziji, uzrok katastrofe bila je sabotaža vojnika koji su simpatisali partiju „Baas“.
Dana 27. aprila 1969. u padu helikoptera kod naselja Arke (departman Kočabamba u centralnoj Boliviji) poginuo je bolivijski predsednik Rene Barijendos Ortunjo. Helikopter se sudario sa dalekovodom.
Dana 24. maja 1981. godine, „bičkraft super king er“ (registarski broj HC-BNG) ekvadorskih vazduhoplovnih snaga srušio se kod grada Gvačanama (provincija Loha u južnom Peruu). U avionu se nalazilo 12 osoba, uključujući predsednika Ekvadora Haimea Roldosa Agileru, njegovu suprugu Martu Bukaram i ministra odbrane Ekvadora Marka Subiju Martineza. Svi su poginuli. Tačan uzrok katastrofe nije utvrđen, a istraga je više puta nastavljena. U različito vreme navođene su različite verzije – od greške pilota do zavere.
Dana 31. jula 1981. laki avion „de haviland Kanada“ DHC-6 „tvin oter“ (broj repa FAP205) panamskih vazduhoplovnih snaga sudario se sa planinom i srušio prilikom sletanja u teškim vremenskim uslovima u blizini aerodroma Koklesito (centralna panamska provincija Kokle). Svi putnici u avionu su poginuli, uključujući i de fakto lidera Paname, generala Omara Torihosa Erere. Prema istrazi iz 1983. godine, do pada je došlo zbog greške pilota. Kasnije su ovu verziju više puta osporavale razne javne ličnosti, a i dalje je popularna pretpostavka da su pogibiju Omara Torihosa Erere mogli organizovati američki politički ili poslovni krugovi.
Dana 19. oktobra 1986. godine, 35 kilometara od sela Mbuzini (severoistočni deo Južne Afrike), srušio se putnički avion Tu-134A-3 (registarski broj C9-CAA) kompanije „LAM Mozambik erlajns“, koji je leteo na relaciji Maputo (Mozambik)-Lusaka (Zambija)-Mbala (Zambija)-Maputo. U avionu su se nalazile 44 osobe – vladina delegacija Mozambika i sovjetska letačka posada. U katastrofi su poginule 34 osobe, uključujući predsednika Mozambika Samora Mašela. Među preživelima bio je samo jedan član posade – avio-mehaničar Vladimir Novosjolov. Prema zaključku južnoafričke komisije koja je istraživala pad, katastrofu su izazvale greške pilota, koji su u oblačnim noćnim uslovima prešli na vizuelni let, ignorišući signale o opasnom približavanju zemlji. Do odstupanja od putanje doveli je netačno podešavanje radio-fara. U Mozambiku se čula i verzija da su južnoafričke obaveštajne službe mogle namerno skrenuti avion sa kursa tako što su duž njegove rute postavile radio-far koji je emitovao lažne signale.
Transportni avion „lokhid“ C-130 „herkules“ pakistanskih vazduhoplovnih snaga (repni broj 23494), koji je prevozio predsednika zemlje Muhameda Zija-ul-Haka, srušio se 17. avgusta 1988. ubrzo nakon poletanja sa aerodroma Bahavalpur. Svi u avionu su poginuli – 31 osoba. Osim predsednika Pakistana, među putnicima su bili i američki ambasador u zemlji Arnold Luis Rafel i generalni direktor pakistanske obaveštajne službe Abdur Rahman Aktar, koji je vodio program predaje zapadne vojne pomoći avganistanskim mudžahedinima. Avion nije oboren, a na olupini nisu pronađeni tragovi eksploziva. Crna kutija nije pronađena, a tačan uzrok katastrofe nikada nije utvrđen.
Dana 6. aprila 1994. u blizini aerodroma Kigali u Ruandi raketom zemlja-vazduh oboren je avion „dasolt falkon 50“ (registarski broj 9KSR-NN) u kojem su leteli predsednik Ruande Žuvenal Habiarimana i predsednik Burundija Siprien Ntariamira. Poginula su oba lidera i još 10 putnika. Avion se vraćao iz Tanzanije, gde su šefovi država prisustvovali konferenciji o stabilizaciji u Ruandi. Počinioci zločina nikada nisu identifikovani, ali su ekstremisti ruandskog naroda Hutu okrivili Patriotski front Ruande i istovremeno sve Tutsije koji žive u zemlji, što je dovelo do početka genocida u Ruandi, koji je doveo do oko milion žrtava.
Dana 26. februara 2004. kod Mostara se srušio avion „bičkraft super king er 200“ (registarski broj Z3-BAB), u kojem se nalazio makedonski predsednik Boris Trajkovski. Zajedno sa predsednikom poginulo je šest ljudi iz njegove pratnje i dva člana posade. Do pada je došlo zbog loše obuke i grešaka pilota pri prilasku sletanju u lošim vremenskim uslovima.
Dana 10. aprila 2010. godine putnički avion Tu-154M (repni broj PLF 101) 36. specijalnog vazduhoplovnog puka Vazduhoplovstva Republike Poljske, koji je leteo specijalnim letom Varšava-Smolensk, srušio se pri sletanju na aerodrom „Smolensk-Severni“. U avionu su se nalazili predsednik Poljske Leh Kačinjski i delegacija predstavnika poljske političke i vojne elite, koji su se uputili na događaj održan u znak sećanja na žrtve Katina. Katastrofa se dogodila u uslovima guste magle. Avion se spustio ispod dozvoljene visine, levim krilom se sudario sa vrhom breze, pao na zemlju 200-300 metara od kraja piste i srušio se. Poginulo je svih 89 putnika i sedam članova posade. Prema zaključku stručnjaka Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta, Komisije za istragu avionskih katastrofa Ministarstva unutrašnjih poslova Poljske i Vrhovne kontrolne komore Poljske, uzrok katastrofe bila je greška pilota i nedostaci u organizaciji leta.