On je za današnju Politiku rekao da jezička struka nije ni učestvovala u izradi tog zakona niti je konsultovana.
"Zato smatram da se taj zakon mora povući i uskladiti sa srpskom stvarnošću u kojoj je jezik bitan element. Novi zakon mora voditi računa o upotrebi srpskog, a ne nekog fantomskog jezika. Ne može se vršiti jezički inženjering. Mora se polaziti od jezika kao bitne činjenice u društvu i dozvoliti da prati, u skladu sa svojim unutrašnjim zakonima i tvoračkim sposobnostima, stvarnost. A u ovom slučaju su stvorene neke nove reči, mnogo uvredljive za žene, pogrdne, koje izazivaju podsmeh, nedoumicu", rekao je Tanasić.
On je naglasio da je na okruglom stolu koji je organizovala Matica srpska zaključeno da su pisci ovog zakona obmanuli Narodnu skupštinu i visoke državne organe govoreći da je posredi obaveza prema Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, postoje jedino preporuke kako bi se izbegla diskriminacija, ne u formi u kojoj čini kod nas.
"Francuska, zemlja koja mnogo duže neguje i proučava svoj jezik rekla je da ovakvo nešto kod njih ne dolazi u obzir, a to je učinila nedavno i Bavarska, u Nemačkoj", naglasio je Tanasić.
Naveo je da je Odbor za za standardizaciju srpskog jezika na ovaj zakon upozoravao odavno, a sve više kako je rastao pritisak da se on donese, i ukazivao da srpski jezik nije diskriminatoran i da je nedopustivo vršiti jezički inženjering sa ideoloških pozicija.
Odgovarajući na navod da se među argumentima koji idu u prilog ovom propisu o upotrebi rodno osetljivog jezika navodi i taj da je srpski jezik diskriminatoran, on ističe da to nema veze sa istinom i da postoje studije o sistemu srpskog jezika koje pokazuju kako se na različitim nivoim, na različite načine i u različitim prilikama ukazuje o kojoj osobi je reč.
"Zato je najgrublja neistina, da ne kažem neku precizniju srpsku reč, da je diskriminatoran. Srpski jezik nikada to nije bio i ne može biti", sitakao je Tanasić.
Prema njegovim rečima, srpski jezik je odraz društva i ne bi opstao da nije uvek na nivou vremena u društvu kome služi kao sredstvo spporazumevanja.
"Nekada nepotrebno posegnemo za stranim rečima, ali to nije pitanje nesposobnosti jezika da nešto izrazi, nego pitanje naše lenjosti da se malo potrudimo i pronađemo adekvatnu srpsku reč", rekao je Tanasić.
Pogledajte i: