On je u intervjuu za Tanjug naglasio da je srpski tim koji vodi borbu protiv rezolucije veoma čvrst i da je, predvođen predsednikom Aleksandrom Vučićem, radio danonoćno u prethodnim danima, da, ako ništa drugo, svaka od 192 članice Ujedinjenih nacija čuje argumente Srbije.
"Jeste čula deo naše muke, jeste čula i deo naše istorije, ali i pravnih argumenata. Jer ovde je prekršen član 12 povelje Ujedinjenih nacija koji propisuje, na primer, da Generalna skupština ne treba da odlučuje o pitanjima koje su još uvek pred Savetom bezbednosti. A pitanje BiH je još uvek pred Savetom bezbednosti. Sutra će biti sednica o Bosni i Hercegovini. Kako onda može Generalna skupština da odlučuje o toj temi?", naveo je Đurić.
Đurić je naveo da je Srbija, od trenutka podnošenja rezolucije u diplomatskoj akciji u 104 ambasade i konzulata koje imamo širom sveta.
"I mi smo od momenta početka ove akcije, koju je inicirao predsednik Vučić, počeli da upućujemo naše specijalne izaslanike, da obilaze neke od naših tradicionalnih prijatelja, koji su komparativna prednost Srbije u odnosu na mnoge druge evropske zemlje, zato što mi imamo zaista sjajne odnose sa mnogim afričkim, latinoameričkim, azijskim zemljama, kojima smo pomagali prilikom njihove borbe za osamostaljenje, prilikom borbe antikolonijalne koju su vodili", naveo je Đurić.
Kako je rekao, mnogi od njih i danas pamte tu našu podršku.
"Znaju da je Srbija zemlja koja principijelno stoji na pozicijama međunarodnog prava, ne samo zbog sebe i zbog svog pitanja, recimo, Kosova i Metohije. Jednako se protivi tome da se tako osetljiva pitanja, kao što je pitanje ratnih zločina, instrumentalizuje i zloupotrebljava u političke svrhe", poručio je šef srpske diplomatije.
Đurić je, pojašnjavajući šta misli pod zasedom, rekao da se to tako ne radi.
"Kada je usvajana rezolucija o Ruandi 2003. godine, tada se prvo unutar same Ruande godinama odvijao procesa pomirenja, zatim su održane regionalne konsultacije, našao se ugao i način da se ničije žrtve ne uvrede, da se sve žrtve uvaže, da se ne napravi veštačka hijerarhija među žrtvama i da to onda bude zajednički predlog afričkih zemalja", objasnio je ministar.
Đurić je rekao da smatra da će ta rezolucija otvoriti jednu vrstu Pandorine kutije u kojoj će se javiti veliki broj zemalja sa opravdanim zahtevima da se u UN usvoji komemoracija i konstatuje da je nad tim narodima počinjen zločin genocida.
"I ako ova rezolucija prođe, kao što po svoj prilici hoće, to će zaista da postavi presedan. Ali, ako ova rezolucija bude prošla, ona neće proći na onaj način na koji su predlagači mislili, a to je konsenzusom sa 192 prema nula i bez podizanja glasa. Ova rezolucija će se suočiti sa ozbiljnim otporom ključnog dela međunarodne zajednice koji ne želi da radi po diktatima onih koji su spremni da čak i najteže ratne zločine instrumentalizuju u političke svrhe i koji samu organizaciju UN na neki način omalovažavaju i degradiraju ovom vrstom zloupotrebe", poručio je Đurić.
Dodao da je mnogo važnije što neke evropske zemlje neće glasati za tu rezoluciju.
"Biće i zemalja Evropske unije, i to ne samo jedna, koja neće podržati tu rezoluciju. Dakle, biće više zemalja koje su članice i Evropske unije i NATO-pakta koje neće podržati tu rezoluciju", naglasio je Đurić.
On smatra da one koji su podneli tu rezoluciju treba da bude sramota, jer su, kako je rekao, instrumentalizovali stradanje hiljada ljudi da bi ostvarili politički profit kod dela zvaničnika u jednom od entiteta unutar BiH ili u pojedinim političkim krugovima zemalja koje su kosponzori ove rezolucije.
Đurić je zapitao da li je ta rezolucija već sada doprinela pomirenju u regionu ili stvaranju novih podela?
"Da li je otvorila stare rane ili je pomogla da se nešto zaceli? Samo se zapitajmo nad ovim pitanjima. Da li je fer da više od 100, neke kažu i 120.000 žrtava rata u BiH ne bude na podjednak način obeleženo? Da li je fer pravedno ispravno prema bošnjačkim, srpskim, hrvatskim žrtvama da one ne budu na jednak način tretirane od strane jedne ovakve rezolucije?", zapitao je Đurić.
On je istakao da se u trenutku, kada region ima svaki razlog da produbljuje međusobnu saradnju, da jača saobraćajne, kulturne, ekonomske veze, na neodgovoran, nekoordinisan i jednostran način osvrće samo na jedan tragičan i užasan događaj iz prošlosti, potpuno ignorišući sve ostale, iako, kako je rekao, znamo da se na taj način otvaraju bolne rane za mnoge u našem regionu.
Đurić ističe da ni unutar Bosne i Hercegovine ne postoji konsenzus oko tog pitanja.
"Znamo da po Dejtonskom sporazumu BiH ima principe odlučivanja o pitanjima spoljne politike, gde sva tri člana Predsedništva daju svoju saglasnost. Ovde je to izostalo. Jasno je da nije uzeta u obzir volja jednog entiteta, niti volja najmanje jednog člana Predsedništva BiH. Dakle, rezolucija koja tvrdi da je za pomirenje, a narušava mirovni sporazum koji je drži mir u BiH već 30 godina", konstatovao je šef srpske diplomatije.
Naglasio je da nije bili ni regionalnih konsultacija i da Srbija nije konsultovana o toj rezoluciji pre nego što je ona podneta.
Đurić naglašava da rezolucija neće biti usvojena bez borbe i da je Srbija snažno podigla svoj glas protiv nje.
"Nećemo da dozvolimo da srpski narod i da Srbija nosi stigma i žig genocidnog. To je apsolutno neprihvatljivo. Ovo je stradalni narod, ponavljam, koji izgubio trećinu stanovništva boreći se za savezničku stvar u Prvom svetskom ratu, preko milionu u Drugom svetskom ratu, kao stožer borbe protiv nacizma i fašizma u ovom delu sveta", naglasio je Đurić.
Pogledajte i: