Bolovala je od demencije više od decenije, prenosi Gardijan.
Nazvana je„kanadskim Čehovom“, a delo Manro zasnovano je na formama i temama koje književni mejnstrim tradicionalno zanemaruje.
Tek kasnije u životu, reputacija Manro je počela da raste, a njene potcenjene priče o naizgled običnim ljudima u nedramatičnom malom gradu u Kanadi prikupile su niz međunarodnih nagrada.
Objavila je više od deset zbirki kratkih priča i dobila je Nobelovu nagradu za književnost 2013.
Monro je dobila i nagradu Buker 2009. i tri puta nagradu Gavernor, najprestižnije književno priznanje u Kanadi.