„S obzirom na neospornu pripadnost Jaroslava Hunke organizaciji koju je Nirnberški sud priznao za zločinačku – diviziji SS 'Galičina', odbijanje kanadskih vlasti (da ga izruče) predstavlja najgrublje kršenje nepromenljivog principa neizbežnog kažnjavanja za međunarodne zločine: ratne zločine, zločine protiv mira i čovečnosti, koji su sadržani u Povelji i presudi Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu“, rekao je Krasnov.
On je podsetio da je rusko tužilaštvo 5. decembra 2023. godine uputilo zahtev kanadskom Ministarstvu pravde za izručenje Gunjka, koji se optužuje za ubistvo najmanje 500 civila, uključujući Poljake i Jevreje, na teritoriji Lavovske oblasti u februaru 1944. godine.
Po rečima Krasnova, kanadske vlasti su odbijanje izručenja opravdale činjenicom da između Moskve i Otave ne postoji sporazum o ekstradiciji. Kanadsko ministarstvo pravde takođe tvrdi da ruski zahtev ne sadrži direktne dokaze o zločinima Gunjke.
„To apsolutno nije tačno. U proceduralnim dokumentima, koje smo predočili kanadskoj strani, postoje detaljne informacije o direktnom učešću optuženog u izvršenju genocida“, rekao je Krasnov.
Takođe je istakao da je odbijanje izručenja Hunke neosnovano sa pravne tačke gledišta i cinično i nemoralno sa stanovišta opštih ljudskih vrednosti.
„Ne samo da odbijaju da nam ga izruče, nego ni sami ne žele da mu sude. Nisu ni prstom mrdnuli. Totalno opravdavanje nacističkih zločina na državnom nivou“, zaključio je Krasnov.
Na sednici parlamenta Kanade je u čast posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog 22. septembra 2023. godine, između ostalih, prisutan bio i 98-godišnji Jaroslav Hunka, koga je predsedavajući Donjeg doma parlamenta uz aplauz predstavio kao „borca za nezavisnost Ukrajine od Rusa tokom Drugog svetskog rata“. Ispostavilo se da je Hunka bivši pripadnik dobrovoljačke divizije „Galicija“ SS trupa, u kojoj su bili ukrajinski neonacisti i koja ne samo da se borila protiv Crvene armije, već je bila poznata i po zverstvima nad Jevrejima, Poljacima, Belorusima i Slovacima.
Pogledajte još: