Ovako sagovornici Sputnjika, diplomata i bivši ambasador Risto Nikovski i predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković komentarišu za Sputnjik zakletvu Siljanovske na koju je prva reagovala Grčka.
Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje ocenilo je da je izgovarajući samo reč „Makedonija“, došlo do flagrantnog kršenja Prespanskog sporazuma od kojeg zavise i bilateralni odnosi Atine i Skoplja.
Usledila je reakcija Evropske unije koja je izrazila žaljenje zbog činjenice da nova predsednica Severne Makedonije nije upotrebila Ustavni naziv zemlje tokom polaganja zakletve.
Dan kasnije reagovala je i Bugarska, predsednik Rumen Radev je poručio da ta zemlja ne prihvata izjave i ponašanja koja su u suprotnosti sa Sporazumom o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017, kao i drugim međunarodnim sporazumima koje je Severna Makedonija potpisala.
Prvi ozbiljan korak predsednice
Upravo je Bugarska, odnosno upisivanje bugarske nacionalne manjine u Ustav, bila poslednja žaba koju je Severna Makedonija trebalo da proguta na putu ka Evropskoj uniji. Partija VMRO-DPMN, koja je trijumfovala na izborima, apsolutno je protiv toga.
„Predsednica je na prvom koraku poručlila šta misli. Njeno istupanje za nas nije novina, tako je govorila i u izbornoj kampanji. Iznenađuje to što je prvi dan to uradila. Ne tumačim ovo kao poruku Grčkoj, niti kao poruku EU, već isključivo kao poruku Bugarskoj da Mekedonija neće odstupiti od svojih pozicija i da će morati da se traži novi pregovarački okvir. To znači da stari okvir koji ucenjuje Makedoniju da izbriše svoju nacionalni identitet, ne prolazi“, kaže Stoilković.
Nikovski konstatuje da je Makedonija dovedena u gotovo bezizlaznu situaciju, te da zato nova vlada mora da preduzme radiklane korake da bi zemlju izvukla iz tunela u koji su je doveli prethodni vlastodršći koji su slepo pratili naloge Zapada.
„Po mom dubokom ubeđenju, prvo treba da se odbaci tzv. Drugi protokol sa Bugarskom koji je kapitulantski na jedam savršen način, a koji je ušao u pregovarački okvir u Evropskoj uniji. Taj zapsinik koji je napravljen između makedonske i bugarske vlade, koji je nama nametnut silom i na nedemokratski, necivilizovani način, pokazuje da Makedonija mora da se bori. Da brani svoje interese, a to znači da počinje sa promenama“, kaže Nikovski.
On dodaj da bi eventualno otkazivanje pomenutog Drugog protokola automatski značilo poništenje pregovaračkog okvira, preko kojeg Makedonija, kaže, nikad neće preći i postati članica Unije.
„Istovremeno, otpada i ulitmatum da menjamo Ustav. A promena Ustava ima smo jedna cilj, da se u njega ubaci bugarski trojanski konj, koji treba iznutra da ruši „makedonizam“ i makedonski narod“, objašnjava Nikovski.
Diplomatska predstava
Stoilković primećuje da je ambasadorka Grčke napustila inauguraciju, ali sve je, kaže diplomatska predstava, Makedonija je Prespanskim ugovorom na neki način povezana sa Ujedinjenim nacijama. Da dođe do bilo kakve promene na tom planu, biće to veoma težak i dugačak put.
Ipak, on veruje da Makedonija u vezi pomenutog dogovora sa Bugarskom neće popustiti:
„To je evidentno, jer to je priča o samoukidanju jednog naroda. Makedonci to neće prihvatiti, tu nema nazad. Mislim da je početak mandata na neki način najavio početak borbe da se izbegne brisanje makedonskog identiteta i na neki način same strukture makedonske države, tako da, ovo nije ništa neočekivano. Ona je dobila podršku građana, buduća vlast u kojoj ćemo i mi Srbi učestvovati, dobila je podršku na krilima toga da se bugarski, pretopljen u francuski predlog EU neće prihvatiti ni po koju cenu, to za nas ne važi ništa“.
Bez reči – Severna
Nikovski dodaje da se nova vlast obavezala da će učiniti sve da ispravi greške koje su napravili njeni, kako kaže, kapitulantski prethodnici koji su sve nametnuto prihvatili.
„Siguran sam da slede određene promene u međunarodnim ugovorima koje je prethodna makedonska vlada potpisala. To mora da se na određeni način redefiniše. Nešto će se i otkazivati, ali videćemo, postoji procedura koja mora da se sledi“, kaže Nikovski i podseća da niko od glavnih aktera nove vlasti, odnosno lidera VMRO - DPMNE ne koristi reč „Severna“.
„Siguran sam da će predsednica i na međunarodnom planu svuda nastupati u ime Repulike Makedonije. To što u ustavu stoji „Severna“, to nište ne negira“, kaže Nikovski.
Kakve će biti posledice negiranja ustavnog imena države, ali i nove politike, naši sagovornici ne komentarišu detaljno. Kažu da Severna Makedonija novom borbom nema šta da izgubi, primorana je da živi od politike i za politiku, jer funkcioniše u okviru mnoštva ugovora i dogovora. To opterećuje i unutrašnju politiku i blokira državu da može da se bavi stvarnim problemima građana.
Ni reč o evropskim integracijama
Spor Grčke i Republike Makedonije oko korišćenja imena Makedonija počeo je proglašenjem nezavisnosti Socijalističke Republike Makedonije 1991. godine od Jugoslavije pod imenom Republika Makedonija. Rešen je Prespanskim sporazumom tako što je država promenila ime u Republika Severna Makedonija.
Interesanto je da u svom izlaganju na svečanosti Gordana Siljanovska Davkova nije nije govorila ni o pitanjima vezanim za proces evropskih integracija, već je samo rekla da će raditi na "evropeizaciji zemlje zajedno sa ostalim balkanskim zemljama".
Silijanovska Dakova autor je preko 200 naučnih radova iz oblasti ustavnog prava među vodećim je stručnjacima u regionu u ovoj oblasti.
Prespanski sporazum smatra nelegalanim i nelegitimnim aktom. Od 2019. godine kada je istaknuta kao budući predsednički kandidat zalaže se za drugi referendum i ''vraćanje starog imena zemlji''.
Pogledajte i: